BREHTOVA DRAMA KRUG KREDOM U PREVODU TATJANE ŠENK I JOVANA ĆIRILOVA

  • Ana Mitrevski Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Кључне речи: Bertolt Breht, Krug kredom, Tatjana Šenk, Jovan Ćirilov, prevodna recepcija, književno prevođenje, Biblioteka Srpskog narodnog pozorišta

Сажетак

Naročito nakon odluke da se preseli u Istočni Berlin, Breht je postao meta ideoloških kontroverzi, koje su sve do pada Istočnog bloka neposredno uticale i na recepciju njegovih dela. Kada je reč o prevodnoj književnosti, sprega zvanične i kulturne politike vidljiva je kako u odabiru dela koja (ne)će biti prevedena tako i u načinu, odnosno poetici prevođenja. Počev od praizvedbe Dobrog čoveka iz Sečuana (Der gute Mensch von Sezuan) 1954. godine, do danas su svi Brehtovi komadi koji spadaju u epsko pozorište prevedeni na srpski jezik, a među prevodima postoji i nekoliko onih, o čijem postojanju nema nijednog traga u sekundarnoj literaturi. U radu se predstavlja do sada nepoznati prevod Brehtove drame [Kavkaski] Krug kredom (Der kaukasische Kreidekreis, 1944) iz pera Tatjane Šenk i Jovana Ćirilova, koji se čuva u Biblioteci Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, i koji predstavlja svedočanstvo izuzetno bogate i raznovrsne prevodne recepcije ovog autora u Srbiji. Na osnovu analize prevoda i rekonstrukcije prevodilačkog postupka, te tumačenja rezultata u okviru sistemskog konteksta,  pokazalo se da su faktori koji utiču na način prihvatanja dela iz strane kulture u datom društveno-istorijskom kontekstu vidljivi i u samom prevodu.

Преузимања

Нема података

Референце

Bassnett, S. (1998). Still Trapped in the Labyrinth: Further Reflections on Translation and Theatre. U: Bassnet, S.–Lefevere, A. (ed.) (1998). Constructing Cultures: Essays on literary Translation. Clevedon: s. n., 96.

Brecht, B. (1991). Schriften 4: Texte zu Stücken. U: Hecht, W.–Knopf, J.–Mittenzwei, W. & Müller, K.-D. (Hrsg.) (1991). Werke: Große kommentierte Berliner und Frankfurter Ausgabe, Bd. 24. Frankfurt am Main: Suhrkamp–Berlin und Weimar: Aufbau-Verlag, 341–342.

Brecht, B. (1992). Der kaukasische Kreidekreis. U: Hecht, W.–Knopf, J.–Mittenzwei, W. & Müller, K.-D. (Hrsg.) (1992). Werke: Große kommentierte Berliner und Frankfurter Ausgabe, Bd. 8. Frankfurt am Main: Suhrkamp–Berlin und Weimar: Aufbau-Verlag.

Breht, B. (1964). Majka Hrabrost i njena deca: Hronika iz Tridesetogodišnjeg rata. Preveli s nemačkog Tatjana Šenk i Jovan Ćirilov. Beograd: Rad.

Ćirilov, J. (2002, januar–mart). Muke s avangardom. Scena: časopis za pozorišnu umetnost 1, 38, 23–26.

Deretić, J. (1987). Kratka istorija srpske književnosti. Beograd: BIGZ, 333.

Đurić, D. (2002). Ideologija prevođenja. U: Janićijević, J. (ured.) (2002). Prevodna književnost: zbornik radova XXIII–XXVI beogradskih prevodilačkih susreta 1997–2001. Beograd: Udruženje književnih prevodilaca Srbije, 717–718.

Kittstein, U. (2008). Bertolt Brecht. Paderborn: Wilhelm Fink GmbH & Co. Verlags-KG, 62.

Knopf, J. (2006). Bertolt Brecht. Frankfurt am Main: Suhrkamp Verlag, 60–63.

Kovač, B.–Mitrevski, A. (2019). Beiß die Zähne zusammen! Phraseologismen in Bertolt Brechts Die Dreigroschenoper und ihre Übersetzung ins Serbische. U: Gudurić, S.–Radić-Bojanić, B. (ured.) (2019). Jezici i kulture u vremenu i prostoru VIII/2: zbornik radova. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, 125–134.

Miletić, T. (2019). 6 pozorišni festival „Novi tvrđava teatar”: 4–9. jula 2019 Vila Stanković, Čortanovci. Novi Sad: Udruženje građana „Novi tvrđava teatar” Novi Sad, 19–24.

Mitrevski, A. (18. jun 2013). Jovan Ćirilov o prevođenju Majke Hrabrost (Neobjavljeni audio zapis).

Mitrevski, A. (2013). Prevođenje Brehtove drame Majka Hrabrost sa nemačkog na srpski jezik (Nepublikovani master rad). Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad.

Mitrevski, A. (2016). Brehtova Majka Hrabrost u vremenu i prostoru. U: Gudurić, S.–Stefanović, M. (ured.) (2016). Jezici i kulture u vremenu i prostoru V: zbornik radova. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, 149–154.

Mitrevski, A.–Petrović, Đ. (2014). Problem ekvivalentnosti u prevodu Brehtove drame Dobar čovek Sečuana. U: Anđelković, M. (2014). Savremena proučavanja jezika i književnosti: zbornik radova sa V naučnog skupa mladih filologa Srbije, knj. 2. Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu, 615–622.

Müller, K.-D. (2009). Bertolt Brecht: Epoche – Werk – Wirkung. München: Verlag C. H. Beck, 21; 23.

Pašić, F. (2007). Beogradsko dramsko pozorište 1947–2007. Beograd: Beogradsko dramsko pozorište, 250.

Putnik, R. (1997). Približavanje pozorištu: prikazi pozorišnih knjiga. Beograd: Narodno pozorište, 140.

Rnjak, D. (1972). Bertolt Brecht in Jugoslawien. Marburg: N. G. ELWERT VERLAG.

Sämmtliche Werke: mit Stahlst. Parabeln, Sagen u. Erzählungen, Bd. 38. (1847). Regensburg: Verlag von S. Joseph Manz, 10.

Schneider, A. (1984). Brecht-Dramen auf Russisch: Problematik der Dramenübersetzung. München: Hieronymus, 143–168.

Stolze, R. (2008). Übersetzungstheorien: Eine Einführung. Tübingen: Günter Narr, 145.

Šenk, T.–Ćirilov, J. (s. a.). Krug kredom. Novi Sad: Biblioteka Srpskog narodnog pozorišta, sign. 675/ IV.

Toma, S. (1979). Lirika Bertolta Brechta na srpskohrvatskom između dva rata (Nepublikovani magistarski rad). Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.

Ullmann, L. (1976). Wandlungen. Bern: Scherz Verlag, 112–114.

Volk, P. (1990). Pozorišni život u Srbiji 1944/1986. Beograd: Institut za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti, 541–827.

Zobenica, N. (2015). Bertolt Breht i Istok. U: Popović, V.–Janjić, I.–Milancovici, S. & Gagea, E. (ed.) (2015). Communication, Culture, Creation: New Scientific Paradigms. Arad: „Vasile Goldiș” University Press–Novi Sad: Fondatia Europa, 911–912.

Živojinović, B. (1981). Beleške o prevođenju. U: Rajić, Lj. (ured.) (1981). Teorija i poetika prevođenja. Beograd: Prosveta, 278.
Објављено
15. 08. 2020.
Bрој часописа
Секција
Германистика