O PRVOJ GENERACIJI JAKŠIĆA NA TLU JUŽNE UGARSKE – STEFANU I DMITRU U DELU RERUM UNGARICARUM DEKADES
Главни садржај чланка
Сажетак
U radu se prati život prve generacije Jakšića na tlu južne Ugarske, Stefana i Dmitra, kroz analizu spisa italijanskog humaniste Antonija Bonfinija, Rerum Ungaricarum Decades. Fokusirali smo se na prvih osam knjiga četvrte dekade narečenog dela. Podaci o braći Jakšić su direktni, indirektni, a postoje i brojna zbivanja u kojima su uzeli učešće, a da o njima nema pomena kod pisca iz Askolija. Nemoguće je pisati o osvajanju Nađmihalja (1474) i angažovanju Dmitra Jakšića u tom događaju, a da se ne oslanja na Bonfinijevo kazivanje, koje je i poslužilo kao osnovni izvor svim potonjim istraživačima. Dmitar se eksplicitno pominje kao zapovednik barjaktara u ratu Matije Korvina protiv Poljaka (1474). Braća su učestvovala u bici kod Požežene (1476). Jakšići su dali značajan doprinos u borbama ugarskog kralja protiv Fridriha III, na tlu Austrije (1477). Iako detaljno opisuje ustanak Benedikta Vereša iz Farnaša u Transilvaniji, nemamo direkte podatke kod Bonfinija o Jakšićima. Međutim, na osnovu drugih izvora znamo da su bili prisutni i da je ubrzo nakon ove vojne akcije došlo do proširenja nađlačkog vlastelinstva. Po okončanju rata sa Česima (1468-1471), Matija Korvin je »po zasluzi darivao i uzvisio nemali broj saradnika«, među njima i Jakšiće. Vojno angažovanje predstavnika prve generacije Jakšića na tlu južne Ugarske je bilo znatno obimnije u odnosu na Bonfinijevo kazivanje. Susreću se u događajima vezanim za odbranu ugarske granice (1470-1471), značajan doprinos dali su prilikom opsade i osvajanju Šapca (1475-1476), ratu protiv Ali-bega u Banatu (1476), bitkama na Hlebnom polju (1477) i Uni (1483), pohodu na Srbiju 1481. godine. Smrt Dmitra Jakšića (1486) dovela je do značajnog zaoštravnja odnosa između Ugarske i Osmanlija, ali italijanski pisac o tom događaju ne svedoči.
Downloads
Детаљи чланка
Референце
Бабингер, Ф. (1968). Мехмед Освајач и његово доба. Нови Сад: Матица српска.
Božanić, S. (2012). O ratu između Matije Korvina i Đorđa Pođebrada u svetlosti kazivanja Bonfinija. Годишњак ФФ у Новом Саду, XXXVII-1, 415-425.
Bonfinis, A. (1976). Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV – pars II. Budapest: Akademiai Kiado.
Borovszky, S. (1900). A nagylaki uradalom története. Értekezések a történeti tudományok körébol, 19, 519-564.
Grotefend, H. (2006). Računanje vremena u nemačkom srednjem i novom veku. Novi Sad: Stylos.
Група аутора. (1982). Историја српског народа II. Београд: СКЗ.
Dinić-Knežević, D. (1975). Sremski Brankovići. Istraživanja, 4, 5-47.
Зеремски, И. (1908). Српска властела Јакшићи у Угарској. Календар Матице српске за годину 1908: 60-61.
Зиројевић, Олга (1971). Смедеревски санџакбег Али-бег Михалоглу. Зборник за ИМС, 3, 9-27.
Ивић, A. (1909). Из историје Срба у Уграрској, Од пада Смедерева до смрти деспота Вука (1459-1485). ЛМС, 260, св. VIII, 20-43.
Ивић, А. (1929). Историја Срба у Војводини, Од најстаријих времена до оснивања Потиско-Поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
Ивић, A. (1908). О мегдану Дмитра Јакшића. Српски књижевни гласник, бр. 179, XXI, 686-690.
Inaldžik, H. (2003). Osmansko carstvo, Klasično doba 1300-1600. Beograd: Utopija.
Јиречек, К. (1981). Историја Срба II. Београд: Слово љубве.
Калић-Мијушковић, Ј. (1967). Београд у средњем веку. Београд: СКЗ.
Kisić, M. (2013). Antonio Bonfini kao istoriogaf Ugarskog kraljevstva. Истраживања, 24, 129-149.
Klaić, V. (1973). Povijest Hrvata, od najstarijih vremena do svršetka XIX stoleća, knjiga četvrta. Zagreb: Nakladni zavod MH.
Константин Михајловић из Островице. (1986). Јаничарове успомене или турска хроника, приредио и превео Ђ. Живановић. Београд: Просвета.
Лемајић, N. (2006). Српска елита на прелому епоха. Сремска Митровица, Источно Сарајево: Историјски архив ”Срем”, Филозофски факултет у Источном Сарајеву.
Lemajić, N. (1999). Srpski narodni prvaci, glavari i starešine posle propasti srednjovekovnih država. Novi Sad, Sremska Mitrovica: Filozofski fakultet u Novom Sadu, Istorijski arhiv ”Srem”.
Lendvai, M. (1896). Temes vármedye nemes családai I, kötet. Budapest: A. M. Tud. Akadémia.
Мантран, Р. (2002). Историја Османског царства. Београд: CLIO.
Mesić, М. (1869). Pleme Berislavića. Rad JAZU, 8, 53–63.
Митровић, К. (2004/2005). Пет писама деспота Вука Гргуревића. Браничевски гласник, 3/4, 63-83.
Nagy, I., & Nyáry, A. (1877а). Magyar diplomacziai emlékek. Mátyás király korából II. Budapest: A. M. Tud. Akadémia.
Nagy, I., & Nyáry, A. (1877б). Magyar diplomacziai emlékek. Mátyás király korából III. Budapest: A. M. Tud. Akadémia.
Поповић, Д. (1939). Војводина у турско доба. У: Поповић, Д. (уред.) (1939). Војводина I, од најстаријих времена до велике сеобе (стр. 145-300). Нови Сад: Историјско друштво.
Pray, G. (1767). Annales regum Hungariae, ab anno Christi CMXCII ad annum MDLXIV, Complectens res gestas ab Coronatione Mathiae Corvini ad Ludovicum II, pars IV. Vindobonae: Sumptibus Augustini Bernardi, Bibliopolae Universitatis.
Радонић, Ј. (1923). Donado da Lezze и његова Historia Turchesca. Годишњица Николе Чупића, XXXII, 302-337.
Радонић, Ј. (1923). Прилози за историју браће Јакшића. Споменик СКА, LIX, 65-73.
Ређеп, Ј. (1991). Гроф Ђорђе Бранковић и усмено предање. Нови Сад: Прометеј...[и др.].
Рокаи, П., Ђере, З., Пал, Т., & Касаш, А. (2002). Историја Мађара. Београд: Clio.
Сремац, Ђ. (1987). Посланица о пропасти угарског краљевства: Београд: СКЗ.
Станојевић, С. (1901). Нешто о Јакшићима. Нова искра, 3, бр. 6, 164-165.
Стојановић, Љ. (1934). Старе српске повеље и писма I–2, Београд – Ср. Карловци: СКА.
Стојановић, Љ. (1927). Стари српски родослови и летописи, Београд – Ср. Карловци: СКА.
Thallóczy, L., & Áldásy, А. (1907a). Magyarország melléktartományainak oklevéltára (1198-1526). Budapest: Kiadja a Magyar tudományos Akadémia.
Thallóczy, L., & Áldásy, А. (1907b). Magyarország melléktartományainak oklevéltára II, A. Magyarország és Szerbia közti összeköttetések oklevéltára, Monumenta Hungariae historica, Diplomataria XXXIII. Budapest: Kiadja a Magyar tudományos Akadémia.
Thúri, J. (1896). Török történetirók, II kötet (1522-1566). Budapest: Kiadja A M. Tud Akadémia
Ћирковић, С. (1970а). Rasciani regales Владислава I Јагелонца. Зборник МС за историју, 1, 79-82.
Ћирковић, С (1970б). Шабац у средњем веку. У: Филиповић, С. (уред.) (1970). Шабац у прошлости I (стр. 85-114). Шабац: Историјски архив у Шапцу.
Fraknói, V. (1896). A Hunyadiak és a Jagellók kora (1440-1526). Budapest: Kiadja az athenaeum irodalmi és nyomdai részvénytársulat.
Fraknói, V. (1893). Mátyás király levelei I. Budapest: Magyar Tudományos Akadémia.
Hammer, Ј. (1979). Historija Turskog Osmanskog carstva. Zagreb. Štamparski zavod »Ognjen Prica«
Csanki, D. (1894). Magyarország történelmi földrajza a Hunyadiak korában. Budapest: Kiadja А Magyar Тudományos Akadémia.