RERUM UNGARICARUM DECADES ON THE FIRST GENERATION OF JAKSIC FAMILY, STEPHEN AND DMITAR, IN SOUTHERN PART OF THE KINGDOM OF HUNGARY
Main Article Content
Abstract
Scrutinizing the work of an Italian humanist, the paper analyses the life of the first generation of Jaksic family, Stephen and Dmitar, in southern part of the Kingdom of Hungary. It focuses on the first eight books of the Fourth decade of Rerum Ungaricarum decades. The information on Jaksic brothers are direct, indirect and there are also numerous events they took part in that are not mentioned in Bonfini’s work. It is not possible to write about the conquest of Nadjmihalj (1474) without the aforementioned historical source, as it actually served as the main basis for all later researches. Dmitar is explicitly mentioned as a commander of flag-bearers in Mathias Corvinus’ war against the Polish (1473). The brothers also played an important role in the king’s war against Frederick the Third in Austria (1477). Although he writes about the rising of Benedict Veres in Transylvania in many details, Bonfini does not mention the Jaksic brothers directly. Howevever, other sources confirm their involvement in this matter, as well as the expansion of the manor of Nadjlak soon after the military intervention. After the war with Bohemia (1468-1471), Matthias Corvinus „donated due rewards to his numerous collaborators“, including Stephen and Dmitar. They played an important part in the conquest of Šabac (1475-1476), the war against Ali-beg in Banat (1476), the battle of Kenyermezo (1477) and at he river Una (1483), although Bonfini does not mention these details directly. The death of Dmitar Jaksic (1486) caused an unneglectable deterioration of the relations between the Kingdom of Hungary and the Ottomans, but Bonfini does not mention it either.
Downloads
Article Details
References
Бабингер, Ф. (1968). Мехмед Освајач и његово доба. Нови Сад: Матица српска.
Božanić, S. (2012). O ratu između Matije Korvina i Đorđa Pođebrada u svetlosti kazivanja Bonfinija. Годишњак ФФ у Новом Саду, XXXVII-1, 415-425.
Bonfinis, A. (1976). Rerum Ungaricarum Decades, tomus IV – pars II. Budapest: Akademiai Kiado.
Borovszky, S. (1900). A nagylaki uradalom története. Értekezések a történeti tudományok körébol, 19, 519-564.
Grotefend, H. (2006). Računanje vremena u nemačkom srednjem i novom veku. Novi Sad: Stylos.
Група аутора. (1982). Историја српског народа II. Београд: СКЗ.
Dinić-Knežević, D. (1975). Sremski Brankovići. Istraživanja, 4, 5-47.
Зеремски, И. (1908). Српска властела Јакшићи у Угарској. Календар Матице српске за годину 1908: 60-61.
Зиројевић, Олга (1971). Смедеревски санџакбег Али-бег Михалоглу. Зборник за ИМС, 3, 9-27.
Ивић, A. (1909). Из историје Срба у Уграрској, Од пада Смедерева до смрти деспота Вука (1459-1485). ЛМС, 260, св. VIII, 20-43.
Ивић, А. (1929). Историја Срба у Војводини, Од најстаријих времена до оснивања Потиско-Поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
Ивић, A. (1908). О мегдану Дмитра Јакшића. Српски књижевни гласник, бр. 179, XXI, 686-690.
Inaldžik, H. (2003). Osmansko carstvo, Klasično doba 1300-1600. Beograd: Utopija.
Јиречек, К. (1981). Историја Срба II. Београд: Слово љубве.
Калић-Мијушковић, Ј. (1967). Београд у средњем веку. Београд: СКЗ.
Kisić, M. (2013). Antonio Bonfini kao istoriogaf Ugarskog kraljevstva. Истраживања, 24, 129-149.
Klaić, V. (1973). Povijest Hrvata, od najstarijih vremena do svršetka XIX stoleća, knjiga četvrta. Zagreb: Nakladni zavod MH.
Константин Михајловић из Островице. (1986). Јаничарове успомене или турска хроника, приредио и превео Ђ. Живановић. Београд: Просвета.
Лемајић, N. (2006). Српска елита на прелому епоха. Сремска Митровица, Источно Сарајево: Историјски архив ”Срем”, Филозофски факултет у Источном Сарајеву.
Lemajić, N. (1999). Srpski narodni prvaci, glavari i starešine posle propasti srednjovekovnih država. Novi Sad, Sremska Mitrovica: Filozofski fakultet u Novom Sadu, Istorijski arhiv ”Srem”.
Lendvai, M. (1896). Temes vármedye nemes családai I, kötet. Budapest: A. M. Tud. Akadémia.
Мантран, Р. (2002). Историја Османског царства. Београд: CLIO.
Mesić, М. (1869). Pleme Berislavića. Rad JAZU, 8, 53–63.
Митровић, К. (2004/2005). Пет писама деспота Вука Гргуревића. Браничевски гласник, 3/4, 63-83.
Nagy, I., & Nyáry, A. (1877а). Magyar diplomacziai emlékek. Mátyás király korából II. Budapest: A. M. Tud. Akadémia.
Nagy, I., & Nyáry, A. (1877б). Magyar diplomacziai emlékek. Mátyás király korából III. Budapest: A. M. Tud. Akadémia.
Поповић, Д. (1939). Војводина у турско доба. У: Поповић, Д. (уред.) (1939). Војводина I, од најстаријих времена до велике сеобе (стр. 145-300). Нови Сад: Историјско друштво.
Pray, G. (1767). Annales regum Hungariae, ab anno Christi CMXCII ad annum MDLXIV, Complectens res gestas ab Coronatione Mathiae Corvini ad Ludovicum II, pars IV. Vindobonae: Sumptibus Augustini Bernardi, Bibliopolae Universitatis.
Радонић, Ј. (1923). Donado da Lezze и његова Historia Turchesca. Годишњица Николе Чупића, XXXII, 302-337.
Радонић, Ј. (1923). Прилози за историју браће Јакшића. Споменик СКА, LIX, 65-73.
Ређеп, Ј. (1991). Гроф Ђорђе Бранковић и усмено предање. Нови Сад: Прометеј...[и др.].
Рокаи, П., Ђере, З., Пал, Т., & Касаш, А. (2002). Историја Мађара. Београд: Clio.
Сремац, Ђ. (1987). Посланица о пропасти угарског краљевства: Београд: СКЗ.
Станојевић, С. (1901). Нешто о Јакшићима. Нова искра, 3, бр. 6, 164-165.
Стојановић, Љ. (1934). Старе српске повеље и писма I–2, Београд – Ср. Карловци: СКА.
Стојановић, Љ. (1927). Стари српски родослови и летописи, Београд – Ср. Карловци: СКА.
Thallóczy, L., & Áldásy, А. (1907a). Magyarország melléktartományainak oklevéltára (1198-1526). Budapest: Kiadja a Magyar tudományos Akadémia.
Thallóczy, L., & Áldásy, А. (1907b). Magyarország melléktartományainak oklevéltára II, A. Magyarország és Szerbia közti összeköttetések oklevéltára, Monumenta Hungariae historica, Diplomataria XXXIII. Budapest: Kiadja a Magyar tudományos Akadémia.
Thúri, J. (1896). Török történetirók, II kötet (1522-1566). Budapest: Kiadja A M. Tud Akadémia
Ћирковић, С. (1970а). Rasciani regales Владислава I Јагелонца. Зборник МС за историју, 1, 79-82.
Ћирковић, С (1970б). Шабац у средњем веку. У: Филиповић, С. (уред.) (1970). Шабац у прошлости I (стр. 85-114). Шабац: Историјски архив у Шапцу.
Fraknói, V. (1896). A Hunyadiak és a Jagellók kora (1440-1526). Budapest: Kiadja az athenaeum irodalmi és nyomdai részvénytársulat.
Fraknói, V. (1893). Mátyás király levelei I. Budapest: Magyar Tudományos Akadémia.
Hammer, Ј. (1979). Historija Turskog Osmanskog carstva. Zagreb. Štamparski zavod »Ognjen Prica«
Csanki, D. (1894). Magyarország történelmi földrajza a Hunyadiak korában. Budapest: Kiadja А Magyar Тudományos Akadémia.