IZRAŽAVANJE OBELEŽJA DIMENZIONALNOSTI I DIREKTIVNOSTI U FRANCUSKOM I SRPSKOM JEZIKU
Главни садржај чланка
Сажетак
Dimenzionalnost izražava geometrijske osobine lokalizatora i objekta lokalizacije i u teoriji konceptualne semantike predstavlja se kao obeležje sa četiri vrednosti – 0DIM (tačka), 1DIM (linija), 2DIM (površina) i 3DIM (zapremina), dok je direktivnost vezana za dinamičke aspekte lokalizacije u prostoru. Francuski i srpski jezik na vrlo sličan način izražavaju odnos prileganja objekta na površinu (dvodimenzionalnost) i odnos sadržavanja u unutrašnjosti lokalizatora (trodimenzionalnost). Kada je reč o punktuelnoj i jednodimenzionalnoj konceptualizaciji prostornih odnosa, vezanim za dinamičke aspekte, francuski i srpski jezik se razlikuju. Francuski jezik koristi predlog à da izrazi punktuelnu konceptualizaciju i put kojim će objekat biti lokalizovan, te tako implicitno izražava Putanju. Srpski jezik, međutim, akuzativom obeležava Putanju i cilj u procesu kretanja.
Downloads
Metrics
Детаљи чланка
Референце
Ašić, T. (2008). Espace, Temps, Prépositions. Genève : Librairie Droz S. A.
Gougenheim, G. (1949). L’espace à deux dimensions et l’espace à trois dimensions en français. Journal de psychologie normale et pathologique, nº 17??, 35-52.
Gougenheim, G. (1959). Y a-t-il des prépositions vides en français? Le Français moderne, 27, 1–25.
Ivić, M. (1957). Jedno poglavlje iz gramatike našeg modernog jezika – sistem mesnih padeža. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 2, 145–158.
Ivić, M. (1957-1958). Sistem predloških konstrukcija u srpskohrvatskom jeziku. Južnoslovenski filolog, vol. 22, n° 1-4, 141–161.
Jackendoff, R. (1991). Parts and boundaries. Cognition, 41, 9–45. DOI: https://doi.org/10.1016/0010-0277(91)90031-X
Jackendoff, R. (1996). The Proper Treatment of Measuring Out, Telicity, and Perhaps Even Quantification in English. Natural Language & Linguistic Theory. 14: 305 – 354. (http://www.jstor.org/stable/4047853) DOI: https://doi.org/10.1007/BF00133686
Landau, B. – Jackendoff, R. (1993). “What” and “where” in spatial language and spatial cognition. Behavioral and brain sciences, nº 16, 217-265. DOI: https://doi.org/10.1017/S0140525X00029733
Marr, D. (1982). Vision. San Francisco : W. H. Freeman & Co.
Piper, P. (2001). Jezik i prostor. Beograd : Čigoja štampa.
Piper, P. et al. (2005). Sintaksa savremenoga srpskog jezika. Beograd – Novi Sad : Beograd – Novi Sad: Institut za srpski jezik SANU-Beogradska knjiga-Matica srpska.
Talmy, L. (2000). Toward a Cognitive Semantics I. MIT Press. DOI: https://doi.org/10.7551/mitpress/6847.001.0001
Vandeloise, C. (1986). L’espace en français. Paris: Éditions du Seuil.
Vandeloise, C. (1987). La préposition à et le principe d’anticipation. Langue Française, 76, 77–111. DOI: https://doi.org/10.3406/lfr.1987.4732
Vandeloise, C. (1988). Les usages spatiaux statiques de la préposition à. Cahiers de lexicologie, 53, 119–148.
KORPUS
AD/LM – Daudet, A. (1985). Lettres de mon moulin. Paris: Le Livre de Poche.
AD/PM – Dode, A. (1974). Pisma iz mog mlina. Sarajevo: Veselin Masleša. (traduction: Tanja Dugonjić).
IA/DĆ – Andrić, I. (1976). Na Drini ćuprija. Beograd: Prosveta.
IA/PD – Andrić, I. (1994). Le Pont sur la Drina. Paris: Belfond. (traduction: Pascale Delpech).