NEMAČKI NAZIVI ZA BOJE KAO SLOŽENICE TIPA N+A I NJIHOVI EKVIVALENTI U SRPSKOM JEZIKU

Сажетак

U radu se analiziraju nemački nazivi za boje strukture N+A, pri čemu je N imenica koja je nosilac boje, a A pridev ili sufiks za gradnju prideva -farbig/-farben. Posebna pažnja posvećena je onim primerima, koji sadrže imenice u značenju hrane, začina i napitaka. Analizirajući 101 primer nemačkih i srpskih naziva za boje, dolazi se do sličnosti i razlika među njima, kao i do nekih zanimljivih osobenosti. Tako se pokazalo da, kako u nemačkom tako i u srpskom jeziku, ima najviše primera za crvenu, a najmanje za crnu i sivu boju, što je i očekivano, s obzirom na to da većina hrane, začina i pića ipak nije te boje. Utvrđeno je da nazivi za boje koji označavaju neki napitak najčešće sadrže imenice francuskog porekla (champagnerfarbig, cognacfarben oder cremeweiß, bzw. šampanj-boja, boja konjaka oder krem-belo). Kada je reč o samoj strukturi složenica i njihovih ekvivalenata, analiza je pokazala da više od polovine primera ima svoj potpuni (npr. erdbeerrot – jagoda-crveno, granatrot – nar-crveno, mohnrot – mak-crveno, tomatenrot – paradajz-crveno, buttergelb – maslac-žuto) ili delimični ekvivalenat (npr. haselnussfarben – boja lešnika, senffarben/-farbig – boje senfa, kao i kakaobraun – boja kakaa, heidelbeerblau – boja borovnice i sl.). Samo 13 primera nije imalo svoj odgovarajući ekvivalenat, te se u tim slučajevima pribeglo poredbenim konstrukcijama strukture A+kao+N (npr. käseweiß – beo kao sir, erbsengrün – zelen kao grašak). Iako postoji mnogo aktuelnih primera, pre svega iz domena mode i kozmetičke industrije, istraživanje je pokazalo da oni, nažalost i pored učestale upotrebe u svakodnevnom govoru, još uvek nisu zauzeli svoje mesto u jednojezičnim i/ili dvojezičnim rečnicima. Stoga je želja autora da ovaj rad pomogne kako u nastavi nemačkog kao stranog jezika, proširivanjem rečeničnog fonda, tako i u okviru komunikacije između onih kojima je nemački strani jezik i izvornih govornika nemačkog jezika.