НОВИ ОСВРТ НА ВИШЕСТРУКЕ ПРЕВОДЕ РОМАНА THE CATCHER IN THE RYE НА СРПСКИ: УЛОГА ПРОМЕНЉИВИХ НОРМИ И ПРЕВОДИЛАЧКЕ АГЕНТИВНОСТИ
Главни садржај чланка
Сажетак
Рад се на примеру компаративног приказа разлика у приступима превођењу тинејџерског говора у вишеструким преводима романа The Catcher in the Rye (1979, 1987, 1995) на српски бави анализом социо-културних фактора који су утицали на избор преводилачких стратегија и опстајавање тих превода у циљној култури. Феномен вишеструких превода је дефинисан као резултат комплексне интеракције различитих социо-културних фактора, који се крећу од историјског контекста, политичких утицаја (агитпроп политика 1950-их), књижевно-теоријских норми у погледу прихватљивости супстандардног језичког варијетета у домаћој књижевности и моделу прозе у траперицама (Флакер 1983), агентивности преводилаца и променљивих процедура у издавачкој делатности у време када су објављeни анализирани преводи. Поред самих превода, као извори кориштени су паратекстови (интервјуи преводилаца и поговори уз преводе) и биографије преводилаца. Анализа показује да је на избор преводилачких поступака у преношењу тинејџерског говора у првом преводу (1958) пресудну улогу имала норма која је такав језик у књижевним делима за младе сматрала штетним, али поговор уз овај превод показује да је вредност Селинџеровог дела у југословенском друштву била и политичка, јер је однос главног лика према америчком друштву 1950-их схваћен и као критика капиталистичког система. Анализа превода Драгослава Андрића из 1979. године открива другачији приступ језику и превођењу: преводилац стилизује тинејџерски говор на основу сопственог истраживања тог регистра (Речник жаргона, 1976) и уверења да језик превода треба да делује аутентично у жаргону. Ревизија тог превода из 1987, у којој је Андрић изразите жаргонизме заменио колоквијалним изразима, показује да супстандардни језик још увек није био прихватљив, и поред тога што су овим преводима претходили Кишов превод Кеноове Цаце у метроу (1973), велика популарност Белешки једне Ане Моме Капора (1972) и других представника прозе у траперицама током 1960-их у којима је жаргон био заступљен. Стандарднији језички израз у поновном преводу из 1995. године Флавија Ригоната одаје разумевање превођења као процеса који се заснива остваривању еквиваленција на нивоу нижих језичких јединица. У интервјуима Ригонат такође исказује уверење да је жаргон дозвољен писцима, али не и преводиоцима, јер утиче на трајност превода. У погледу статуса анализираних вишеструких превода, на основу чињенице да се и данас, у Хрватској штампају ревидирани Кршићев превод из 1958, а у Србији Ригонатов превод из 1995, закључује се да је положај ових превода у односу на циљну књижевност периферан, тј. да су опстали преводи који чувају вредности конзервативније књижевне норме.
Downloads
Metrics
Детаљи чланка
Референце
ALA 1 American Library Association (ALA). Banned & Challenged Classics. Accessed 16 August, 2022 from: https://www.ala.org/advocacy/bbooks/frequentlychallengedbooks/classics
ALA 2 American Library Association (ALA). Top ten most challenged books list. Accessed 16 August, 2022 from: https://www.ala.org/advocacy/bbooks/frequentlychallengedbooks/top10#2009
Andrić, D. (1976). Dvosmerni rečnik srpskog žargona i žargonu srodnih reči. Beograd: Bigz.
Bensimon, P. (1990). Présentation. Palimpsestes 13/4, ix-xiii.
Berk Albachten, Ö. –Tahir Gürçağlar, Ş. (2019). Introduction. In: Berk Albachten, Ö. –Tahir Gürçağlar, Ş. (eds.) Perspectives on retranslation. Ideology, paratexts, methods. Routledge. 13-21.
Berman, A. (1990). La Retraduction comme espace de traduction. Palimpsestes 13/4, 1–7.
Bertolino, N. (2019). Knjiga o zavičajima. Beograd: Treći trg.
Bratož, S. (2004). A Stylistic Analysis of Four Translations of J. D. Salinger’s The Catcher in the Rye. ELOPE: English Language Overseas Perspectives and Enquiries, 1/1-2, 95–104. doi: 10.4312/elope.1.1-2.95-104
Chang, N.F. (2011). In Defense of Polysystem Theory. Target 23/2, 311–347.
Chesterman, A. (2000). A causal model for Translation Studies. In: Olohan, M. (ed.) (2000). Intercultural Faultlines: Research Models in Translation Studies I: Textual and Cognitive Aspects. Manchester: St Jerome. 15–27.
Costello, D. (1959). The Language of ‘The Catcher in the Rye’. American Speech 34/3, 172-181. http://www.jstor.org/stable/454038 .
Ćosić, B. (1969/1970). Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji. Beograd: Prosveta.
Deane-Cox, S. (2014). Retranslation: translation, literature and reinterpretation. New York: Bloomsbury Publishing.
Eraković, B. (2002). O prevođenju urbanog američkog supstandarda (na primerima romana Lovac u raži Dž. D. Selindžera i Na putu Dž. Keruaka). Novi Sad: Pokrajinski sekretarijat za kulturu, obrazovanje i nauku.
Eraković, B. (2021). The translation field in Serbia 1960-1990: Organizational-theoretical aspects. STRIDON: Studies in Translation and Interpreting, 1(2), 25–48. https://doi.org/10.4312/stridon.1.2.25-48.
Even Zohar, I. (1990). The position of translation literature within the literary polysystem. In Venuti, L. (ed). (2004) The translation studies reader. London and New York: Routledge, 192-197.
Flaker. A. (1983). Proza u trapericama. Zagreb: Liber.
Genette, G. (1997). Paratexts: Thresholds of interpretation. Translated by Jane E. Lewin. Cambridge: Cambridge University Press.
Ilić, B. (2019). Roman Grozdane Olujić Preživeti do stura u okruženju sprskog posleratnog romana. Uzdanica 16/1, 105-117.
Kapor. M. (1972). Beleške jedne Ane. Beograd: Bigz.
Koskinen, K. –Kinnunen, T. (2010). Introduction. In: Kinnunen, T.–Koskinen, K. (eds.) (2010). Translators’ Agency. Tampere: Tampere University Press. 4–10.
Koskinen, K. –Paloposki, O. (2010). Retranslation. In: Van Doorslaer, L. –Gambier, Y. (eds.) (2010). Handbook of Translation Studies, vol.1. Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins. 294–298.
Koskinen, K. –Paloposki, O. (2015). Anxieties of influence. The voice of the first translator in retranslation. The Target 27 (1), 25–39.
Majetić, A. (1963). Čangi. Novi Sad: Progres.
Mihajlović-Mihiz, D. (1968). Kad su cvetale tikve. Novi Sad: Matica srpska.
Olujić, G. (1958/2018). Izlet u Nebo. Beograd: Srpska književna zadruga.
Olujić, G. (1963/2018). Glasam za ljubav. Beograd: Srpska književna zadruga.
Paloposki, O. –Koskinen, K. (2010). Reprocessing Texts: The Fine Line between Retranslating and Revising. Across Languages and Cultures 11 (1), 29–49.
Panjko, K. (2013). Kršić, Nikola. Hrvatski biografski leksikon. Zagreb: Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Accessed 16 August, 2022 from: https://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=11468
Peeters, K. –Van Poucke, P. (2023). Retranslation, thirty-odd years after Berman. Parallèles, 35/1, 3-27. doi: 10.17462/para.2023.01.01.
Petrović, A.Š. (1970). Otvoreno pismo jednom profesoru. Mostovi 1/2,138-141.
Požgaj-Hadži, V. (2014). Language Policy and Linguistic Reality in Former Yugoslavia and its Successor States. Inter Faculty, 5. 49-91. doi: 10.15068/00143222.
Pym, A (1998). Method in Translation History. Manchester: St. Jerome.
Rigonat, F. (2011). Na putu prema sebi. Accessed 16 August, 2022 from: https://sensa.mondo.rs/budjenje-duse/inspirativne-zivotne-price/a1170/Na-putu-prema-sebi.html?page=1
Rigonat, F. (2022). Erotski i noar romani kod nas ne prolaze. Accessed 16 August, 2022 from: https://nova.rs/kultura/intervju-flavio-rigonat-erotski-i-noar-romani-kod-nas-ne-prolaze/
Rigonat, F. (n.d.). Teško je kopirati velikog pisca. Accessed 16 August, 2022 from: https://popforum.rs/tesko-je-kopirati-velikog-pisca/
Salinger, J. D. (1951). The Catcher in the Rye. Penguin Books.
Salinger, Dž. D. (1958). Lovac u žitu. Sarajevo: Svjetlost.
Selindžer, Dž.D. (1979). Lovac u raži. Beograd: Rad.
Selindžer, Dž. D. (1987). Lovac u raži. Beograd: Bigz.
Selindžer, Dž.D. (1995). Lovac u raži. Beograd: Haos.
Stakić, J. (1986). Narugati se žičari pa ubiti prevodioca. Mostovi 4/68, 343-344.
Stamenković, S. (2017). Selindžerov Lovac u raži i srpska, hrvatska i bugarska džins proza: problem određenja i trajanja modela. Studia Philologica 36/1, 235-240. https://journals.uni-vt.bg/studiaphilologica/eng/vol36/iss1/23
Stefanović, M. (1961). Odlomci izmišljenog dnevnika. Novi Sad: Matica srpska.
Šoljan, A. (1961). Izdajice. Zagreb: Zora.
Tahir Gürçağlar, Ş. (2009). Retranslation. In: Baker, M. –Saldanha, G. (Eds.). Encyclopaedia of Translation Studies. London/New York: Routldege, 233–235.
Tahir Gürçağlar, Ş.(2020). Introduction. TranscUlturAl 12/1, 1-8. doi:10.21992/tc29467.
Toury, G. (1995). Descriptive Translation Studies and Beyond. Amsterdam/Philadelphia, John Benjamins.
Venuti, L. (1998). Strategies of translation, In Baker, M.-Malmkjaer, K. (Eds.) Routledge Encyclopedia of Translation Studies, London and New York: Routledge, 240-243.
West, Mark I. (2015). J.D. Salinger, In Censorship: A World Encyclopedia, ed. by Derek Jones, London and New York: Routledge.
Whitfield, S. J. (1997). Cherished and Cursed: Toward a Social History of The Catcher in the Rye. The New England Quarterly, 70(4), 567–600. https://doi.org/10.2307/366646.