НОВИ ОСВРТ НА ВИШЕСТРУКЕ ПРЕВОДЕ РОМАНА THE CATCHER IN THE RYE НА СРПСКИ: УЛОГА ПРОМЕНЉИВИХ НОРМИ И ПРЕВОДИЛАЧКЕ АГЕНТИВНОСТИ

Главни садржај чланка

Borislava Eraković

Сажетак

Рад се на примеру компаративног приказа разлика у приступима превођењу тинејџерског говора у вишеструким преводима романа The Catcher in the Rye (1979, 1987, 1995) на српски бави анализом социо-културних фактора који су утицали на избор преводилачких стратегија и опстајавање тих превода у циљној култури. Феномен вишеструких превода је дефинисан као резултат комплексне интеракције различитих социо-културних фактора, који се крећу од историјског контекста, политичких утицаја (агитпроп политика 1950-их), књижевно-теоријских норми у погледу прихватљивости супстандардног језичког варијетета у домаћој књижевности и моделу прозе у траперицама (Флакер 1983), агентивности преводилаца и променљивих процедура у издавачкој делатности у време када су објављeни анализирани преводи. Поред самих превода, као извори кориштени су паратекстови (интервјуи преводилаца и поговори уз преводе) и биографије преводилаца. Анализа показује да је на избор преводилачких поступака у преношењу тинејџерског говора у првом преводу (1958) пресудну улогу имала норма која је такав језик у књижевним делима за младе сматрала штетним, али поговор уз овај превод показује да је вредност Селинџеровог дела у југословенском друштву била и политичка, јер је однос главног лика према америчком друштву 1950-их схваћен и као критика капиталистичког система. Анализа превода Драгослава Андрића из 1979. године открива другачији приступ језику и превођењу: преводилац стилизује тинејџерски говор на основу сопственог истраживања тог регистра (Речник жаргона, 1976) и уверења да језик превода треба да делује аутентично у жаргону. Ревизија тог превода из 1987, у којој је Андрић изразите жаргонизме заменио колоквијалним изразима, показује да супстандардни језик још увек није био прихватљив, и поред тога што су овим преводима претходили Кишов превод Кеноове Цаце у метроу (1973), велика популарност Белешки једне Ане Моме Капора (1972) и других представника прозе у траперицама током 1960-их у којима је жаргон био заступљен. Стандарднији језички израз у поновном преводу из 1995. године Флавија Ригоната одаје разумевање превођења као процеса који се заснива остваривању еквиваленција на нивоу нижих језичких јединица. У интервјуима Ригонат такође исказује уверење да је жаргон дозвољен писцима, али не и преводиоцима, јер утиче на трајност превода. У погледу статуса анализираних вишеструких превода, на основу чињенице да се и данас, у Хрватској штампају ревидирани Кршићев превод из 1958, а у Србији Ригонатов превод из 1995, закључује се да је положај ових превода у односу на циљну књижевност периферан, тј. да су опстали преводи који чувају вредности конзервативније књижевне норме.

Downloads

Download data is not yet available.

Metrics

Metrics Loading ...

Детаљи чланка

Како цитирати
Eraković, B. (2024). НОВИ ОСВРТ НА ВИШЕСТРУКЕ ПРЕВОДЕ РОМАНА THE CATCHER IN THE RYE НА СРПСКИ: УЛОГА ПРОМЕНЉИВИХ НОРМИ И ПРЕВОДИЛАЧКЕ АГЕНТИВНОСТИ. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 48(3), 71–88. https://doi.org/10.19090/gff.v48i3.2380
Секција
ELALT

Референце

ALA 1 American Library Association (ALA). Banned & Challenged Classics. Accessed 16 August, 2022 from: https://www.ala.org/advocacy/bbooks/frequentlychallengedbooks/classics

ALA 2 American Library Association (ALA). Top ten most challenged books list. Accessed 16 August, 2022 from: https://www.ala.org/advocacy/bbooks/frequentlychallengedbooks/top10#2009

Andrić, D. (1976). Dvosmerni rečnik srpskog žargona i žargonu srodnih reči. Beograd: Bigz.

Bensimon, P. (1990). Présentation. Palimpsestes 13/4, ix-xiii.

Berk Albachten, Ö. –Tahir Gürçağlar, Ş. (2019). Introduction. In: Berk Albachten, Ö. –Tahir Gürçağlar, Ş. (eds.) Perspectives on retranslation. Ideology, paratexts, methods. Routledge. 13-21.

Berman, A. (1990). La Retraduction comme espace de traduction. Palimpsestes 13/4, 1–7.

Bertolino, N. (2019). Knjiga o zavičajima. Beograd: Treći trg.

Bratož, S. (2004). A Stylistic Analysis of Four Translations of J. D. Salinger’s The Catcher in the Rye. ELOPE: English Language Overseas Perspectives and Enquiries, 1/1-2, 95–104. doi: 10.4312/elope.1.1-2.95-104

Chang, N.F. (2011). In Defense of Polysystem Theory. Target 23/2, 311–347.

Chesterman, A. (2000). A causal model for Translation Studies. In: Olohan, M. (ed.) (2000). Intercultural Faultlines: Research Models in Translation Studies I: Textual and Cognitive Aspects. Manchester: St Jerome. 15–27.

Costello, D. (1959). The Language of ‘The Catcher in the Rye’. American Speech 34/3, 172-181. http://www.jstor.org/stable/454038 .

Ćosić, B. (1969/1970). Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji. Beograd: Prosveta.

Deane-Cox, S. (2014). Retranslation: translation, literature and reinterpretation. New York: Bloomsbury Publishing.

Eraković, B. (2002). O prevođenju urbanog američkog supstandarda (na primerima romana Lovac u raži Dž. D. Selindžera i Na putu Dž. Keruaka). Novi Sad: Pokrajinski sekretarijat za kulturu, obrazovanje i nauku.

Eraković, B. (2021). The translation field in Serbia 1960-1990: Organizational-theoretical aspects. STRIDON: Studies in Translation and Interpreting, 1(2), 25–48. https://doi.org/10.4312/stridon.1.2.25-48.

Even Zohar, I. (1990). The position of translation literature within the literary polysystem. In Venuti, L. (ed). (2004) The translation studies reader. London and New York: Routledge, 192-197.

Flaker. A. (1983). Proza u trapericama. Zagreb: Liber.

Genette, G. (1997). Paratexts: Thresholds of interpretation. Translated by Jane E. Lewin. Cambridge: Cambridge University Press.

Ilić, B. (2019). Roman Grozdane Olujić Preživeti do stura u okruženju sprskog posleratnog romana. Uzdanica 16/1, 105-117.

Kapor. M. (1972). Beleške jedne Ane. Beograd: Bigz.

Koskinen, K. –Kinnunen, T. (2010). Introduction. In: Kinnunen, T.–Koskinen, K. (eds.) (2010). Translators’ Agency. Tampere: Tampere University Press. 4–10.

Koskinen, K. –Paloposki, O. (2010). Retranslation. In: Van Doorslaer, L. –Gambier, Y. (eds.) (2010). Handbook of Translation Studies, vol.1. Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins. 294–298.

Koskinen, K. –Paloposki, O. (2015). Anxieties of influence. The voice of the first translator in retranslation. The Target 27 (1), 25–39.

Majetić, A. (1963). Čangi. Novi Sad: Progres.

Mihajlović-Mihiz, D. (1968). Kad su cvetale tikve. Novi Sad: Matica srpska.

Olujić, G. (1958/2018). Izlet u Nebo. Beograd: Srpska književna zadruga.

Olujić, G. (1963/2018). Glasam za ljubav. Beograd: Srpska književna zadruga.

Paloposki, O. –Koskinen, K. (2010). Reprocessing Texts: The Fine Line between Retranslating and Revising. Across Languages and Cultures 11 (1), 29–49.

Panjko, K. (2013). Kršić, Nikola. Hrvatski biografski leksikon. Zagreb: Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Accessed 16 August, 2022 from: https://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=11468

Peeters, K. –Van Poucke, P. (2023). Retranslation, thirty-odd years after Berman. Parallèles, 35/1, 3-27. doi: 10.17462/para.2023.01.01.

Petrović, A.Š. (1970). Otvoreno pismo jednom profesoru. Mostovi 1/2,138-141.

Požgaj-Hadži, V. (2014). Language Policy and Linguistic Reality in Former Yugoslavia and its Successor States. Inter Faculty, 5. 49-91. doi: 10.15068/00143222.

Pym, A (1998). Method in Translation History. Manchester: St. Jerome.

Rigonat, F. (2011). Na putu prema sebi. Accessed 16 August, 2022 from: https://sensa.mondo.rs/budjenje-duse/inspirativne-zivotne-price/a1170/Na-putu-prema-sebi.html?page=1

Rigonat, F. (2022). Erotski i noar romani kod nas ne prolaze. Accessed 16 August, 2022 from: https://nova.rs/kultura/intervju-flavio-rigonat-erotski-i-noar-romani-kod-nas-ne-prolaze/

Rigonat, F. (n.d.). Teško je kopirati velikog pisca. Accessed 16 August, 2022 from: https://popforum.rs/tesko-je-kopirati-velikog-pisca/

Salinger, J. D. (1951). The Catcher in the Rye. Penguin Books.

Salinger, Dž. D. (1958). Lovac u žitu. Sarajevo: Svjetlost.

Selindžer, Dž.D. (1979). Lovac u raži. Beograd: Rad.

Selindžer, Dž. D. (1987). Lovac u raži. Beograd: Bigz.

Selindžer, Dž.D. (1995). Lovac u raži. Beograd: Haos.

Stakić, J. (1986). Narugati se žičari pa ubiti prevodioca. Mostovi 4/68, 343-344.

Stamenković, S. (2017). Selindžerov Lovac u raži i srpska, hrvatska i bugarska džins proza: problem određenja i trajanja modela. Studia Philologica 36/1, 235-240. https://journals.uni-vt.bg/studiaphilologica/eng/vol36/iss1/23

Stefanović, M. (1961). Odlomci izmišljenog dnevnika. Novi Sad: Matica srpska.

Šoljan, A. (1961). Izdajice. Zagreb: Zora.

Tahir Gürçağlar, Ş. (2009). Retranslation. In: Baker, M. –Saldanha, G. (Eds.). Encyclopaedia of Translation Studies. London/New York: Routldege, 233–235.

Tahir Gürçağlar, Ş.(2020). Introduction. TranscUlturAl 12/1, 1-8. doi:10.21992/tc29467.

Toury, G. (1995). Descriptive Translation Studies and Beyond. Amsterdam/Philadelphia, John Benjamins.

Venuti, L. (1998). Strategies of translation, In Baker, M.-Malmkjaer, K. (Eds.) Routledge Encyclopedia of Translation Studies, London and New York: Routledge, 240-243.

West, Mark I. (2015). J.D. Salinger, In Censorship: A World Encyclopedia, ed. by Derek Jones, London and New York: Routledge.

Whitfield, S. J. (1997). Cherished and Cursed: Toward a Social History of The Catcher in the Rye. The New England Quarterly, 70(4), 567–600. https://doi.org/10.2307/366646.