AПОФАТИЗАМ И ТОПОС НЕИЗРЕЦИВОСТИ У ВЛАДАРСКИМ ЖИТИЈИМА ДАНИЛА ДРУГОГ
Главни садржај чланка
Сажетак
Данило Други сматра се правим представником исихазма у српској средњовековној
књижевности. Међу бројним елементима исихастичке традиције препознатим у
прози овог писца (Животи краљева и архиепископа српских), најмање научне пажње
посвећено је апофатизму и вези овог појма с топосом неизрецивости. Појмови
апофатизам и топос неизрецивости у раду се употребљавају у контексту начела
грађења књижевног дела, и то пре свега с обзиром на њихово место у композицији
појединачних житија.
Downloads
Metrics
Детаљи чланка
Референце
Бек, Х. Г. (1967). Путеви византијске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.
Бичков, В. (2012). Кратка историја византијске естетике. Београд: Службени гласник.
Богдановић, Д. (1997). Студије из српске средњовековне књижевности.
Београд: Српска књижевна задруга.
Бојовић, Д. (2003). Свети Јефрем Сирин и српска црквена књижевност.
Ниш: Центар за црквене студије.
Брија, Ј. (1999). Речник православне теологије. Београд: б. и.
Васић, М. (1928). Жича и Лазарица. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.
Данило Други (1988). Животи краљева и архиепископа српских. Службе.
Београд: Просвета и Српска књижевна задруга.
Јухас-Георгиевска, Љ. (1988). Житије краљице Јелене од архиепископа Данила II. Књижевна историја, XLI, 3-4, 11‒30.
Калезић, Д. М. (1991). Архиепископ Данило II и питање његова припадања исихазму. У: Ђурић, В. (уред.) (1991). Архиепископ Данило Други и његово доба. Београд: Српска академија наука и уметности. 117‒130.
Лоски, В. (2003). Оглед о мистичком богословљу Источне Цркве. Манастир Хиландар.
Лубардић, Б. (2004). Апофатика и катафатика – теолошко тумачење и философско објашњење. Богословље (2004), 63‒114.
Мајендроф, Ј. (2001). Византијско богословље. Београд: Плато.
Мајендорф, Ј. (2006). Увод у светоотачко богословље (књига трећа). Врњачка Бања: Пролог.
Младеновић, Ј. (2014). Поетика плача у Даниловом зборнику. Philologia Mediana, 6, 6. 167‒182.
Париповић Крчмар, С. (2024). Поетолошки појмовник – терминолошко одређење, грађа, функционалност. Зборник Матице српске за
књижевност и језик, 72/1 (у штампи).
Плаовић, И. (2022). Реторичко наслеђе српског средњовековља: слова и похвале (необјављена докторска дисертација)
Савић, Б. (2016). Речник владарских житија архиепископа Данила II (према препису Даниловог зборника у Архиву САНУ, 1553. год.)
(необјављена докторска дисертација)
https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/5122/Disertacija9425.pdf?sequence=1&isAllowed=y
Тахиаос, А. Е. (1975). Исихазам у доба кнеза Лазара. У: Божић. И, Ђурић. В. (уред.) (1975). О кнезу Лазару. Београд – Крушевац: Филозофски факултет, Народни музеј.
Трифуновић, Ђ. (1976). Проза архиепископа Данила II. Књижевна историја, IX, 33. 3‒71.
Тутњевић, С. (2007). Поетичка и поетолошка истраживања. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Ћипранић, М. (2017). Архитектонске екфрасе и топос неизрецивости. Зборник Матице српске за ликовне уметности, 45. 37‒54.
Флоровски, Г. (2009). Византијски аскетски оци и духовници. Београд: Отачник.
Хафнер, С. (1991). Данило II као средњовековни историограф. У: Ђурић, В. (уред.) (1991). Архиепископ Данило Други и његово доба. Београд: Српска академија наука и уметности. 131‒138.
Хафнер, С. (1974). Топика средњовековне српске историографије као елеменат културне и политичке оријентације. Прилози за
књижевност, језик, историју и фолклор, XL, 3-4. 167‒178.
Шпадијер, И. (2014). Светогорска баштина. Београд: Чигоја штампа.
Шпадијер, И. (2020). Поетички ставови српских средњовековних писаца. У: Бојовић, З. (уред.). Развој поетике српске књижевности. Теорија књижевности код Срба. Београд: Српска академија наука и уметности. 23‒32.
*
Milosavljević, B. (1999). Monaško-asketski spisi u srpskoj srednjovekovnoj filozofiji. Gledišta, 1-2. 78‒92.
Mulić, М (1975). Srpski izvori „pletenija sloves“. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti BiH.