APOPHATISM AND THE TOPOS OF INEXPRESSIBLE IN KING’S HAGIOGRAPHIES BY DANILO II

Main Article Content

Наташа Половина

Abstract

Danilo II is considered a genuine representative of Hesychasm in Serbian medieval
literature. Among the numerous elements of the hesychastic tradition recognized in the
prose of this writer (Lives of Serbian Кings and Аrchbishops), the least scholarly attention
has been paid to apophatism and the connection of this term with the topos of ineffability.
The terms apophatism and the topos of ineffability are used in the work in the context of
the principles of building a literary work, focusing on their role in structuring individual
hagiography.

Downloads

Download data is not yet available.

Metrics

Metrics Loading ...

Article Details

How to Cite
Половина, Н. . (2024). APOPHATISM AND THE TOPOS OF INEXPRESSIBLE IN KING’S HAGIOGRAPHIES BY DANILO II. ANNUAL REVIEW OF THE FACULTY OF PHILOSOPHY, 49(2), 57–68. https://doi.org/10.19090/gff.v49i2.2536
Section
Српска књижевност
Author Biography

Наташа Половина

Филозофски факултет,
Универзитет у Новом Саду

References

Бек, Х. Г. (1967). Путеви византијске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.

Бичков, В. (2012). Кратка историја византијске естетике. Београд: Службени гласник.

Богдановић, Д. (1997). Студије из српске средњовековне књижевности.

Београд: Српска књижевна задруга.

Бојовић, Д. (2003). Свети Јефрем Сирин и српска црквена књижевност.

Ниш: Центар за црквене студије.

Брија, Ј. (1999). Речник православне теологије. Београд: б. и.

Васић, М. (1928). Жича и Лазарица. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.

Данило Други (1988). Животи краљева и архиепископа српских. Службе.

Београд: Просвета и Српска књижевна задруга.

Јухас-Георгиевска, Љ. (1988). Житије краљице Јелене од архиепископа Данила II. Књижевна историја, XLI, 3-4, 11‒30.

Калезић, Д. М. (1991). Архиепископ Данило II и питање његова припадања исихазму. У: Ђурић, В. (уред.) (1991). Архиепископ Данило Други и његово доба. Београд: Српска академија наука и уметности. 117‒130.

Лоски, В. (2003). Оглед о мистичком богословљу Источне Цркве. Манастир Хиландар.

Лубардић, Б. (2004). Апофатика и катафатика – теолошко тумачење и философско објашњење. Богословље (2004), 63‒114.

Мајендроф, Ј. (2001). Византијско богословље. Београд: Плато.

Мајендорф, Ј. (2006). Увод у светоотачко богословље (књига трећа). Врњачка Бања: Пролог.

Младеновић, Ј. (2014). Поетика плача у Даниловом зборнику. Philologia Mediana, 6, 6. 167‒182.

Париповић Крчмар, С. (2024). Поетолошки појмовник – терминолошко одређење, грађа, функционалност. Зборник Матице српске за

књижевност и језик, 72/1 (у штампи).

Плаовић, И. (2022). Реторичко наслеђе српског средњовековља: слова и похвале (необјављена докторска дисертација)

https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/21811/Disertacija_14163.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Савић, Б. (2016). Речник владарских житија архиепископа Данила II (према препису Даниловог зборника у Архиву САНУ, 1553. год.)

(необјављена докторска дисертација)

https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/5122/Disertacija9425.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Тахиаос, А. Е. (1975). Исихазам у доба кнеза Лазара. У: Божић. И, Ђурић. В. (уред.) (1975). О кнезу Лазару. Београд – Крушевац: Филозофски факултет, Народни музеј.

Трифуновић, Ђ. (1976). Проза архиепископа Данила II. Књижевна историја, IX, 33. 3‒71.

Тутњевић, С. (2007). Поетичка и поетолошка истраживања. Београд: Институт за књижевност и уметност.

Ћипранић, М. (2017). Архитектонске екфрасе и топос неизрецивости. Зборник Матице српске за ликовне уметности, 45. 37‒54.

Флоровски, Г. (2009). Византијски аскетски оци и духовници. Београд: Отачник.

Хафнер, С. (1991). Данило II као средњовековни историограф. У: Ђурић, В. (уред.) (1991). Архиепископ Данило Други и његово доба. Београд: Српска академија наука и уметности. 131‒138.

Хафнер, С. (1974). Топика средњовековне српске историографије као елеменат културне и политичке оријентације. Прилози за

књижевност, језик, историју и фолклор, XL, 3-4. 167‒178.

Шпадијер, И. (2014). Светогорска баштина. Београд: Чигоја штампа.

Шпадијер, И. (2020). Поетички ставови српских средњовековних писаца. У: Бојовић, З. (уред.). Развој поетике српске књижевности. Теорија књижевности код Срба. Београд: Српска академија наука и уметности. 23‒32.

*

Milosavljević, B. (1999). Monaško-asketski spisi u srpskoj srednjovekovnoj filozofiji. Gledišta, 1-2. 78‒92.

Mulić, М (1975). Srpski izvori „pletenija sloves“. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti BiH.