LANGUAGE PICTURE OF LEXEME WATER
Article Sidebar
Main Article Content
Abstract
Lexeme water indicates one of the major natural elements. The significance of the named entity in the life of a man is also reflected in the Serbian lexicon. The analysis shows that the secondary meanings of this lexeme are mainly based on metonymy, and that symbolic realizations are induced by metaphorical associations.
The serbian linguistic picture of the world, based on the concept of water and its nominal derivatives, is very complex. It consists of nouns with man as their denotatum (nomina agentis, attributiva, professionis), nomina loci, nomina instrumeni, terms (names of animals and plants, chemical and anatomical terms, religious terms) and the name of the branch. It contains elements of folk beliefs and traditions, especially in derivatives (воденица), as well as elements from the religious domain (водица, Водокрст, водоосвећење). The picture of the world is also contains the nouns with elements of the relief as their denotatum (развође, водомеђа, троразвође), and the names of animals according to their natural environment (водењача, водњика, водоземац). They are also indicators of the activity of a man from our area that no longer exists today (водар).
Downloads
Metrics
Article Details
References
Chevalier, J. – Gheerbrant B. (1987). Rječnik simbola. Zagreb: Nakladni zavod MH.
Cowie, A. P. (1998). Phraseology. Theory, Analysis and Aplications. Oxford.
Ćirković, S. – Mihaljčić, R. (1999). Leksikon srpskog srednjeg veka. Beograd: Knowledge. Књига је објављена ћирилицом.
Gortan-Premk, D. (2004). Polisemija i organizacija leksičkog sistema u srpskom jeziku. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Књига је објављена ћирилицом.
Klajn, I. (2002). Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku. Prvi deo – slaganje i prefiksacija. Beograd – Novi Sad: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Institut za srpski jezik SANU – Matica srpska. Књига је објављена ћирилицом.
Klajn, I. (2003). Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku. Drugi deo – sufiksacija i konverzija. Beograd – Novi Sad: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Institut za srpski jezik SANU – Matica srpska. Књига је објављена ћирилицом.
Kovačević, M. (2000). Stilistika i gramatika stilskih figura. Kragujevac: Kantakuzin. Књига је објављена ћирилицом.
Maslova, V. A. (2007). Lingvokul’turologija. Učebnoe posobie. Moskva: Izdatel’skij centr „Akademija”. Књига је објављена ћирилицом.
Miloradović, S. (2013). Voda i ponešto od vode u srpskim dijalekatskim rečnicima. U: Detelić, M. – Detelić, L. (ured.) (2013). Aquatica – književnost, kultura. Beograd: Balkanološki institut SANU. 11–33. Рад је објављен ћирилицом.
Radenković, LJ. (1995). Vodenice. Raskovnik, 79–80, 23–27. Рад је објављен ћирилицом.
Rakić, B. R. (2004). Biblijska enciklopedija. I. Srbinje – Beograd: Duhovna akademija Svetog Vasilija Ostroškog. Књига је објављена ћирилицом.
Skok, P. (1973). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Tolstoj, M. S. –Radenković, Lј. (2001). Slovenska mitologija. Enciklopedijski rečnik. Beograd: Zepter Book World. Књига је објављена ћирилицом.
Tolstoj, N. I. (1995). Jezik slovenske kulture. Niš: Prosveta. Књига је објављена ћирилицом.
Vulović, N. (2015). Srpska frazeologija i religija. Lingvokulturološka istraživanja. Beograd: Institut za srpski jezik SANU. Књига је објављена ћирилицом.