НОВИ САД – НАЈПОЖЕЉНИЈЕ ИМИГРАЦИОНО ПОДРУЧЈЕ У ВОЈВОДИНИ

Бочна страна чланка

PDF
Објављено: Dec 26, 2022
DOI: https://doi.org/10.19090/gff.2022.2.221-235
Кључне речи:
Нови Сад, миграције, мотиви досељавања, студенти, квалитативно истраживање

Главни садржај чланка

Snežana Stojšin
a:1:{s:14:"sr_RS@cyrillic";s:28:"Filozofski fakultet Novi Sad";}

Сажетак

Апстракт


Основни циљ рада јесте анализа карактеристика унутрашњих миграционих кретања у АП Војводини, која директно утичу на континуирано повећање броја становника Новог Сада. Повећање се константно бележи од Другог светског рата, а на пораст броја становника последње три деценије, од када је природни прираштај веома низак, утичу пре свега досељавања становништва. У последњих пет година у Нови Сад се просечно годишње досељавало 1702 становника више него што се исељавало. Овде се поставља питање које су карактеристике имиграционог становништва, односно становништва које се константно досељава у овај војвођански центар и који су мотиви њиховог досељавања? Након анализе карактеристика мигрантског становништва, која је показала да се у Нови Сад најчешће досељава становништво старо око 34 године, разматрани су разлози досељавања младог становништва. Као основни мотив наводи се велика могућност налажења посла и задовољавајући културни, забавни и рекреативни садржаји.


Кључне речи: Нови Сад, миграције, мотиви досељавања, студенти, квалитативно истраживање


 


 


 

Downloads

Download data is not yet available.

Metrics

Metrics Loading ...

Детаљи чланка

Како цитирати
Stojšin, S. (2022). НОВИ САД – НАЈПОЖЕЉНИЈЕ ИМИГРАЦИОНО ПОДРУЧЈЕ У ВОЈВОДИНИ. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 47(2), 221–235. https://doi.org/10.19090/gff.2022.2.221-235
Bрој часописа
Год. 47 Бр. 2 (2022)
Секција
Нови Сад – град културе
Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Дели под истим условима 4.0 Интернационална лиценца.

Crossref
Scopus
Google Scholar
Europe PMC

Референце

Bobić, M. (2007) Demografija i sociologija – veza i/ili sinteza, Beograd: Službeni glasnik.

Marković Krstić, S. (2021). Stanovništvo u sociološkom kontekstu. Niš: Filozofski fakultet, (ћир).

RZS (2021). Saopštenje: Unutrašnje migracije, 2020., broj 189 - god. LXXI, 09.07.2021. DOI: https://doi.org/10.4236/jss.2021.97013

RZS (2021a). Demografska statistika 2020, Beograd: Republički zavod za statistiku.

RZS (2020). Demografska statistika 2019, Beograd: Republički zavod za statistiku.

RZS (2019).Demografska statistika 2018, Beograd: Republički zavod za statistiku.

RZS (2018). Demografska statistika 2017, Beograd: Republički zavod za statistiku.

RZS (2017). Demografska statistika 2016, Beograd: Republički zavod za statistiku.

RZS (2014). Uporedni pregled broja stanovnika 1948-2011, podaci po naseljima, Popis 2011. knjiga 20, Beograd: Republički zavod za statistiku.

Stojšin, S. (2021). Promene u migratornim sklonostima seoske omladine: primer naselja Kać, Sociološki pregled, vol. LVI (2021), no. 4, str. 1361–1381. DOI: https://doi.org/10.5937/socpreg55-34562

Stojšin, S. (2018). Stanovništvo – sociološka perspektiva, Novi Sad: Filozofski fakultet (ћир).