NOMINA INSTRUMENTI У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

  • Gordana Štasni Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Кључне речи: nomina instrumenti, концептуална вредност, творбени модели, srpski jezik

Сажетак

У раду се разматра концептуална вредност именица из категорије nomina instrumenti (NI), као и њихове семантичке и деривационе катактеристике, с циљем да се утврде дистинктивна обележја на основу којих се NI разликују од других именица с предметним значењем. На основу семантичке анализе утврђују се подтипови који се уклапају у ову скупину именица и исказује њихово творбено значење с пратећим творбеним моделима. У раду се, такође, разматра продуктивност и конкурентност суфикса који учествују у деривацији именица које припадају овој семантичкој категорији у српском језику.

 

Преузимања

Нема података

Референце

Ančić-Obradović, M. (1975). Sufiksalna tvorba pomoću nulte sufiksacije. Književni jezik, 4/1–2, 7–18. Рад је писан ћирилицом.

Babić, М. (1967). Nomina agentis izvedene sufiksom -lo. Naš jezik, 16/1–2, 84–92. Рад је писан ћирилицом.

Babić, S. (1986). Tvorba riječi u hrvatskom književnom jeziku. Nacrt za gramatiku. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti – Globus.

Barić, E. i dr. (1979). Priručna gramatika hrvatskoga književnog jezika. Zagreb: Školska knjiga.

Ćorić, B. (1978). Nomina agentis na -lica s posebnom nijansom značenja. Književni jezik, 1, god. VII, 24–32. Рад је писан ћирилицом.

Gortan Premk, D. (2004). Polisemija i organizacija leksičkog sistema u srpskome jeziku. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Књига је писана ћирилицом.

Kaszewski, M. (2014). Kategoria pojęciowa nomina instrumenti w polszczyźnie XVI wieku. Słupsk: Wydawnictwo Naukowe Akademii Pomorskiej.

Kiršova, M. (1998). Nomina agentis i nomina instrumenti u srpskom i ruskom književnom jeziku. Podgorica: ODP Štamparija Trebinje.

Klajn, I. (2003). Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku. Drugi deo – sufiksacija i konverzija. Beograd – Novi Sad: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Matica srpska – Institut za srpski jezik SANU. Књига је писана ћирилицом.

Kuligowska, K. (2011). Złożone nazwy środków czynności we współczesnym języku rosyjskim i ich polskie ekwiwalenty. Acta Polono-Ruthenica, 16, 361–369.

Kuligowska, K. (2014). Kategoria słowotwórcza w strukturalizmie i w językoznawstwie kognitywnym (na przykładzie kategorii nomina attributiva i nomina instrumenti). Acta Neophilologica, 16/1, 65–75.

Кулиговска, К. (2010). Nomina instrumenti с суффиксом -к(а) в современном русском языке. Studia rossica posnaniensia, 25, 115–121.

Mrazović, P. – Vukadinović, Z. (2009). Gramatika srpskog jezika za strance. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Oczkowa, B. (1977). Nomina Instrumenti We Wspolczesnym Jezyku Serbsko Chorwackim. Wroclaw: Zaklad Narodowy im Ossolinskich.

Rečnik srpskoga jezika (2007). Novi Sad: Matica srpska. Речник је писан ћирилицом.

Sekulić, I. (1950). Imenice koje se svršavaju na -lo. Naš jezik, 1/ 5–6, 178–179. Рад је писан ћирилицом.

Stevanović, M. (1950). Postanak i značenje imenica na - lo. Naš jezik, 1/5–6, 180–190. Рад је писан ћирилицом.

Šipka, D. (2003). Rečnik tvorbenih formanata. Beograd: Alma.

Šipka, М. (1962–1963). Tvorba i značenje imenica na -ivo, Jezik, 10/3, 76–81. Рад је писан ћирилицом.

Šmilauer, V. (1971). Novočeske tvoření slov. Praha: Státní pedagogické nakladatelství.

Трајкова, К. (2009). Nomina instrumenti во македонските црквенословенски текстови. Скопје: Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков”.
Објављено
09. 01. 2018.
Bрој часописа
Секција
Српски језик и лингвистика