NOMINA INSTRUMENTI IN THE SERBIAN LANGUAGE
Main Article Content
Abstract
This paper examines the conceptual value of nomina instrumenti (NI) type of nouns, as well as their basic semantic and derivational characteristics, aiming to establish the distinctive features on the basis of which NI are distinguished from the other nouns denoting instruments. Their derivational structure, as well as the semantic content which is transfered to the derivatives with instrumental meaning, show the closeness between instrumental and agentive categories. NI display semantic closeness to the human and animal organs whose names are derived from the same suffixes (pipak, bilo, čulo, pružač [a muscle]). These semantic connections are logical since human beings, as well as instruments (in the widest sense), participate in the realization of certain actions, while the body parts just like tools have the same function in performing some actions or functions.
In the NI category, there are certain suffixes which create competitive relations. Those relations are created by the suffixes -ač, -ak and -ka (držač : držak: drška); -ač and -lo (pojačavač : pojačalo, pokrivač : pokrivalo, prekrivač : prekrivalo, brojač : brojilo); -lo and-lica (glodalo : glodalica, dizalo : dizalica, glačalo : glačalica); -lo and -iljka (cedilo : cediljka); -lica and -iljka (sadilica : sadiljka, gasilica : gasiljka). Certain suffixes contribute to the semantic disambiguation of the derivatives and the specification of meaning, as well as of the denotates to which the derivative is connected: -lica and -lo in vešalica and vešalo – both derivatives with instrumental meaning;-lica and -lac in žetelica and žetelac – instrumental and agentive meanings.
Motive verbs transfer the whole semantic content to the nominal derivatives NI, which is evidenced by periphrastic patterns. They are mostly formed from imperfective verbs, which is connected with the function of the object from NI category, since they are used in repeating the action, which provides the continuity that is, permanence in time (see -ač).
Downloads
Metrics
Article Details
References
Babić, М. (1967). Nomina agentis izvedene sufiksom -lo. Naš jezik, 16/1–2, 84–92. Рад је писан ћирилицом.
Babić, S. (1986). Tvorba riječi u hrvatskom književnom jeziku. Nacrt za gramatiku. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti – Globus.
Barić, E. i dr. (1979). Priručna gramatika hrvatskoga književnog jezika. Zagreb: Školska knjiga.
Ćorić, B. (1978). Nomina agentis na -lica s posebnom nijansom značenja. Književni jezik, 1, god. VII, 24–32. Рад је писан ћирилицом.
Gortan Premk, D. (2004). Polisemija i organizacija leksičkog sistema u srpskome jeziku. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Књига је писана ћирилицом.
Kaszewski, M. (2014). Kategoria pojęciowa nomina instrumenti w polszczyźnie XVI wieku. Słupsk: Wydawnictwo Naukowe Akademii Pomorskiej.
Kiršova, M. (1998). Nomina agentis i nomina instrumenti u srpskom i ruskom književnom jeziku. Podgorica: ODP Štamparija Trebinje.
Klajn, I. (2003). Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku. Drugi deo – sufiksacija i konverzija. Beograd – Novi Sad: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Matica srpska – Institut za srpski jezik SANU. Књига је писана ћирилицом.
Kuligowska, K. (2011). Złożone nazwy środków czynności we współczesnym języku rosyjskim i ich polskie ekwiwalenty. Acta Polono-Ruthenica, 16, 361–369.
Kuligowska, K. (2014). Kategoria słowotwórcza w strukturalizmie i w językoznawstwie kognitywnym (na przykładzie kategorii nomina attributiva i nomina instrumenti). Acta Neophilologica, 16/1, 65–75.
Кулиговска, К. (2010). Nomina instrumenti с суффиксом -к(а) в современном русском языке. Studia rossica posnaniensia, 25, 115–121.
Mrazović, P. – Vukadinović, Z. (2009). Gramatika srpskog jezika za strance. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Oczkowa, B. (1977). Nomina Instrumenti We Wspolczesnym Jezyku Serbsko Chorwackim. Wroclaw: Zaklad Narodowy im Ossolinskich.
Rečnik srpskoga jezika (2007). Novi Sad: Matica srpska. Речник је писан ћирилицом.
Sekulić, I. (1950). Imenice koje se svršavaju na -lo. Naš jezik, 1/ 5–6, 178–179. Рад је писан ћирилицом.
Stevanović, M. (1950). Postanak i značenje imenica na - lo. Naš jezik, 1/5–6, 180–190. Рад је писан ћирилицом.
Šipka, D. (2003). Rečnik tvorbenih formanata. Beograd: Alma.
Šipka, М. (1962–1963). Tvorba i značenje imenica na -ivo, Jezik, 10/3, 76–81. Рад је писан ћирилицом.
Šmilauer, V. (1971). Novočeske tvoření slov. Praha: Státní pedagogické nakladatelství.
Трајкова, К. (2009). Nomina instrumenti во македонските црквенословенски текстови. Скопје: Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков”.