„VASPITLJIVOST EMOCIJA”: PREMA „EMOCIONALNO PISMENOJ ŠKOLI“

Главни садржај чланка

Stanislava Marić Jurišin
Svetlana Kostović

Сажетак

Poslednjih godina emocionalna pismenost kao koncept, zasluženo pronalazi svoje mesto i u vaspitno-obrazovnom sistemu. Škola kao, deklarisana  ustanova  sa vaspitnom funkcijom postaje mesto na kome se emocije ‚‚uče” i ‚‚vaspitavaju”. U radu je dat osvrt na istorijski razvoj koncepta emocionale pismenosti i soci-emocionalnih kompetencija kao ključnih kompetencija za XXI vek. Za polaznu osnovu uzet je Štajnerov model učenja emocionalne pismenosti pri čemu se poseban naglasak stavlja na segmente emocionalne svesnosti kao što su: emocionalna otupelost, fizičke senzacije, haotično primalno iskustvo, diferencijacija emocija, empatija i interaktivnost. Analizirajući relevantnu literaturu primetno je da raste broj istraživanja čiji rezultati idu u prilog tvrdnjama da se socijalne i emocionalne kompetencije mogu naučiti kroz programe integrisane u školski kurikulum, pri čemu takvi programi utiču i na smanjenje problematičnog ponašanja učenika i emocionalnih poteškoća, a istovremeneo povećavaju socijalnu prilagođenost i podstiču akademska postignuća. U radu je dat prikaz aktuelnog stanja u našim školama kao i primeri dobre prakse iz zemalja koji se već duže bave socijalno-emocionalnim učenjem. Uzimajući u obzir akutnu situaciju na ovom polju u vaspitno-obrazovnoj praksi u R Srbiji u radu su date i značajne pedagoške implikacije koje ukazuju da u tom procesu podjednaka prava ali i obaveze imaju nastavnici, deca, škola, porodica, lokalna zajednica, resorno ministarstvo...

Downloads

Download data is not yet available.

Детаљи чланка

Како цитирати
Marić Jurišin, S., & Kostović, S. (2017). „VASPITLJIVOST EMOCIJA”: PREMA „EMOCIONALNO PISMENOJ ŠKOLI“. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 41(2), 185–201. преузето од https://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/1878
Bрој часописа
Секција
Педагогија
Биографије аутора

Stanislava Marić Jurišin

Filozofski fakultet
Univerzitet u Novom Sadu

Svetlana Kostović

Filozofski fakultet
Univerzitet u Novom Sadu

Референце

Brajša-Žganec, A. (2003) Dijete i obitelj. Jastrebarsko: Naklada Slap.
Buljubašić-Kuzmanović, V. (2008). Odnos emocionalne pismenosti i ponašanja učenika. Odgojne znanosti, Vol.10, br.2, 301-313.
Cohen, J., and others. (2005). Helping Young Children Succeed: Strategies to Promote Early Childhood Social and Emotional Development. Washington, DC: National Conference of State Legislatures and Zero to Three. http://www.zerotothree.org/policy
Greenberg, M.T., Weissberg, R.P., O'Brien, M.U., Zins, J.E., Fredericks, L., Resnik, H., Elias, M.J. (2003). Enhancing school-based prevention and youth development trough coordinated social, emotional, and academic learning. American Psychologist, 58, 466 – 474.
Goleman, D. (2006). Emocionalna inteligencija. Zagreb: Mozaik knjiga.
Hrvartić, N., Piršl, E. (2007). Kurikulum pedagoške izobrazbe učitelja. U: Previšić, V.(ur.), Kurikulum: teorije, metodologija, sadržaji, struktura. Zagreb: Školska knjiga, 333-335.
Katalog programa stalonog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika za školsku 2014/2015. i 2015/2016. godinu. http://katalog2015.zuov.rs/Default.aspx?oblast=18#kompetencije
Kostović, S. (2005). Vaspitni stil nastavnika. Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine.
Kostović, S. (2006). Škola na putu ka Evropi znanja, Evropske dimenzije promena obrazovnog sistema u Srbiji – Zbornik radova, knjiga 2, 33-44
Kostović, S., Marić Jurišin, S. (2011). Škola i socio-emocionalni razvoj učenika: od interakcionističke teorije ka konfluentnom obrazovanju. Pedagogija, 3, 365-372.
Kuterovac Jagodić, G. (2003). Emocionalno opismenjivanje: novi izazov za predškolske ustanove. Zbornik radova XV simpozija socijalne pedijatrije, 51-53.
Marić Jurišin, S. (2015) Implikacije ekoloških programa na socio-emocionalni razvoj dece predškolskog uzrasta iz perspektive održive zajednice. Doktorska disertacija odbranjena 24.04.2015. godine u Novom Sadu.
Munjas Samarin, R. (2007). Utjecaj emocionalnog opismenjavanja na razvoj emocionalne kompetentnosti u ranoj adolescenciji. Magistarska disertacija. Filozofski fakultet. Sveučilište u Zagrebu, Zagreb.
Munjas Samarin, R. i Takšić, V. (2009). Programi za poticanje emocionalne i socijalne kompetentnosti kod djece i adolescenata. Suvremene psihologija, 12, 2, 355-372.
Naučni nacionalni savet za razvoj deteta, http://www.cde.ca.gov/sp/cd/re/itf09socemodev.asp
Pantić, J. (2009). Emocionalna inteligencija u nastavi. Psihologija i obrazovanje, 14,1, 77-88.
Petrović, J. (2006). Emocionalna i socijalna kompetencija – karakteristike i međusobni odnosi – magistarski rad odbranjen na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Publikacija Udruženja za akademsko, socijalno i emocionalno učenje - Collaborative for Academic, Social, and Emotional Learning. (2005). Safe and Sound: An Educational Leader’s Guide to Evidence-Based Social and Emotional Learning (SEL) Programs, Illinois Edition. Chicago, IL: Author.
"Sl.glasnik RS", br. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015 - autentično tumačenje i 68/2015)
Slunjski, E. (2011). Kurikulum ranog odgoja. Zagreb: Školska knjiga.
Stanković, T. (2007). Vaspitanje emocionalnosti u školi. Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Suzić, N. (2002). Kompetencije za XXI vijek. U zborniku: Emocije i ciljevi učenika i studenata (157-196). Banja Luka: TT – centar.
Suzić, N. (2005). Pedagogija za XXI vijek. Banja Luka: TT – Centar.
Štajner, K. (2007). Školovanje srca. Novi Sad: Psihopolis institut.
Schon, D. (1990). Educating the Reflective Practitioner. San Francisco: Josey-Bass.
http://theresehoyle.com/tag/emotional-genius/
http://kobayagi.rs