VARIJACIJA U NELIČNIM DOPUNAMA U SRPSKOM JEZIKU: EMPIRIJSKI NALAZI NA NIVOU JEDNOG GOVORNIKA EMPIRICAL EVIDENCE FROM TRANSLATION

Бочна страна чланка

PDF
Објављено:
DOI: https://doi.org/10.19090/gff.2018.1.437-451
Кључне речи:
nelične dopune, da prezent, infinitiv, sintaksička varijacija, analiza prevoda

Главни садржај чланка

Predrag Stevan Kovačević
Filozofski fakultet, Novi Sad
Tanja Milićev
Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Ivana Đurić Paunović
Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Сажетак

Rad se bavi istraživanjem faktora koji čine odabir infinitiva kao dopune modalnih glagola prihvatljivijim u odnosu na da+prezent na ograničenom korpusu tri književna prevoda, kao i načinom sintaksičke reprezentacije varijabilinih struktura. Uz pomoć analize konteksta, potvrđuju se dosadašnja opažanja iz literature da se infinitiv pojavljuje umesto da+prezenta zbog stilističkih razloga (izbegavanje ponavljanja partikule da), kao i da je infinitiv češći u impersonalnin kontekstima. Novi doprinos ovog istraživanja čini ukazivanje na kontekste u kojima je subjekat neživ, apstraktan, nereferencijalan i neagentivan, kao i konteksti epistemičke nasuprot deontičkoj modalnosti u kojima je infinitiv prihvatljiviji, ako ne i obavezan. Kako se svi ovi faktori mogu povezati s prirodom (nultog) subjekta dopune, objašnjenje ovih razlika može se tražiti na nivou argumentacijske strukture – vP-a ili proširenog vP domena. Uvidi stečeni na osnovu varijacije unutar jednog govornika, na kontrolisanom korpusu, predstavljaju dobru polaznu tačku za dalje istraživanje ovih i dodatnih faktora kod/ među drugim govornicima.

Downloads

Download data is not yet available.

Metrics

Metrics Loading ...

Детаљи чланка

Како цитирати
Kovačević, P. S., Milićev, T., & Đurić Paunović, I. VARIJACIJA U NELIČNIM DOPUNAMA U SRPSKOM JEZIKU: EMPIRIJSKI NALAZI NA NIVOU JEDNOG GOVORNIKA: EMPIRICAL EVIDENCE FROM TRANSLATION. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 43(1), 437–451. https://doi.org/10.19090/gff.2018.1.437-451
Bрој часописа
Год. 43 Бр. 1 (2018)
Секција
Српски језик и лингвистика
Crossref
Scopus
Google Scholar
Europe PMC

Референце

Ajdžanović, J. – Dražić, J. (2016). Sintaksičko-semantička analiza konstrukcije za + infinitiv i
njene pragmatičke implikacije. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, XLI-1, 21-31.
Auster, P. (2012). Winter Journal. New York: Faber and Faber.
Brozović, D. (1953). O razlikama između infinitiva i prezenta s veznikom da. Jezik; časopis za kulturu hrvatskoga književnog jezika, 2/5, 153-154.
Davis, L. (2014). Can't and Won't. London: Penguin Books.
Dejvis, L. (2015). Ne mogu i neću. Beograd: Geopoetika. Prevod: Ivana Đurić Paunović.
Fintel, Von K. – Iatridou, S. (2003). Epistemic containment. Linguistic Inquiry, 34(2), 173-198.
Gallis, A. (1970). Zum Gebrauch von DA+Präsens versus Infinitiv beim Futurum I in Serbokroatischen: Untersuchungen über die ‘Koreni’ von Dobrica Ćosić. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 13/2, 217-223.
Gudkov, V. P. (1958). Употребление инфинитива и конструкции с да в сербском языке (сочетания с глаголами). Вопросы лингвистики и методики преподавания иностранных языков, 6, 98-112.
Hope, C. (2011). Shooting Angels. London: Atlantic Books.
Houp, K. (2013). Lov na anđele. Beograd: Geopoetika. Prevod: Zoran Paunović i Ivana Đurić Paunović.
Huddican, B. & Plunkett, B. (eds.) (2010). Formalizing syntactic variability. Lingua (Special Issue), 120/5, 1057-1332.
Ivić, M. 1970. O upotrebi glagolskih vremena u zavisnoj rečenici: prezent u rečenici s veznikom da. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 13/1, 43-55.
Ivić, M. 1972. Problematika srpskohrvatskog infinitiva. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. 15/2, 115-138.
Katičić, R. (1986). Sintaksa hrvatskoga književnog jezika. nacrt za gramatiku. Zagreb: HAZU.
Klajn, I. (2005). Gramatika srpskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Kovačević, P. – Milićev, T. (to appear). The nature(s) of syntactic variation: Evidence from the
Serbian/Croatian dialect continuum. Paper submitted to Proceedings of Formal
Description of Slavic Languages 12, Berlin, 2016.
Libermann, A. (1992). The relation of speech to reading and writing. Advances in Psychology
94,167-178.
Linnel, P. (2004). The Written Language Bias in Linguistics. London/New York: Routledge.
Oster, P. (2012). Zimski dnevnik. Beograd: Geopoetika. Prevod: Ivana Đurić Paunović.
Piper, P. – Antonić, I. – Ružić, V. – Tanasić, S. – Popović, L. & Tošović, B. (2005). Sintaksa savremenog srpskog jezika: prosta rečenica. Beograd: Institut za srpski jezik SANU.
Marelj, M. (2004). Middles and Argument Structure across Languages. PhD dissertation, Netherlands Graduate School of Linguistics.
Moskovljević, M. S. (1936). Još o upotrebi svezice “da” s prezentom mesto infinitiva. Naš jezik, 4, 106-113.
Nord, C (1997). Translation as a Purposeful Activity: Functionalist Approaches Explained. Manchester: St. Jerome.
Stevanović, M. 1954. Naporedna upotreba infinitiva i prezenta sa svezicom da. Naš jezik (nova serija), 5/3-4, 85-102 & 5/5-6, 165-185.
.
Todorović, N. (2012). The Indicative and Subjunctive da-Complements in Serbian A Syntactic-Semantic Approach. PhD dissertation, University of Illinois.
Todorović, N. – Wurmbrand, S. (2015). (In)Finite possibilities of ‘da’: Restructuring the tense and aspect domains. Workshop on aspect in embedded clauses, ZAS, Göttingen. Preuzeto sa http://wurmbrand.uconn.edu/Resources/da%20da%20da%20HO.pdf
Wilss, W. (1996). Knowledge and Skills in Translator Behaviour. Amsterdam: John Benjamins.
Wurmbrand, S. (2001). Infinitives: Restructuring and Clause structure. Berlin: Mouton de Gruyter.