ELECTION OF THE SUCCESSOR OF PATRIARCH ARSENIJE III CRNOJEVIĆ
Main Article Content
Abstract
The death of Patriarch Arsenije III Crnojević brought to the fore the issue of choosing his
successor and resolving canonical relations within the Patriarchate of Peć. Although the
Patriarch tried to solve both problems during his lifetime, everything remained for his
successors to do in the future. The paper analyzes what the patriarch did for that purpose
during his lifetime, i.e. what the Serbian bishops did after his death, with an emphasis on
the preparation of the first Krušedol Council in 1708. Following the establishment of the
Krušedol Archbishopric, the author points out its unity with the Patriarchate of Peć, of
which it had been an autonomous part until the abolition of the Patriarchate in 1766.
Downloads
Metrics
Article Details
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.
References
Васин, Г. –Нинковић, Н. (2022). Историја Карловачке митрополије. Нови Сад: Прометеј-РТВ.
Веселиновић, Р. (1949). Арсеније III Црнојевић у историји и књижевности. Београд: САНУ.
Веселиновић, Р. (1957). Смрт патријарха Арсенија III Црнојевића у Бечу, ренос тела и сахрана у манастиру Крушедолу 1706. године. Зборник матице српске за друштвене науке, 16, 75‒80.
Витковић, Г. (1873). Споменици из будимског и пештанског архива. I. Београд: Државна штампарија.
Гавриловић, С. (2003). Извори о Србима у Угарској с краја XVII и почетком XVIII века. 3. Београд: САНУ.
Гавриловић, С. (2003). Извори о Србима у Угарској с краја XVII и почетком XVIII века. 3. Београд: САНУ
Гавриловић, С. (2006). Исаија Ђаковић, архимандрит гргетешки, епископ јенопољски и митрополит крушедолски. Зборник Матице српске за историју, 74, 7‒35.
Грујић, Р. (1906). Како се поступало са српским молбама на двору ћесара австијског последње године живота патријарха Арсенија III.
Чарнојевића. Нови Сад: Матица српска.
Грујић, Р. (1929). Проблеми историје Карловачке митрополије 1. Постанак Крушедолске митрополије. Гласник Историјског друштва у Новом Саду, 2, 53‒65.
Грујић, Р. (2008). Духовни живот код Срба после Велике сеобе. У: Зоран Колунџија (уред.) (2008) Војводина, II. Нови Сад: Прометеј, 367‒430.
Микавица, Д. –Лемајић, Н. –Васин, Г. & Нинковић, Н. (2016). Срби у Хабзбуршкој монархији од 1526. до 1918. 1. Нови Сад: Прометеј-РТВ-
Филозофски факултет.
Нинковић, Н. (2020). Питање аутокефалности Карловачке митрополије током 18. века. У: Пузовић, В. ‒Таталовић, В. (уред.) (2020). Осам векова аутокефалије Српске православне цркве. I. Београд: Православни богосолвски факултет – Свети архијерејски синод СПЦ: 203‒214.
Радонић, Ј. (1909). Прилози за историју Срба у Угарској у XVI, XVII и XVIII веку. 1. Нови Сад: Матица српска.
Точанац, И. (2008). Српски народно-црквени сабори (1718‒1735). Београд: Историјски институт.
Шулетић, Н. (2021). Именовања пећких патријараха (1691‒1766). Зборник Матице српске за историју, 104, 51‒71.
*
Ninković, N. (2020). The Rise of a New Center on the Periphery of the Empire through the Influence of the Archbishops of Karlovci 1690–1790. In: Heppner, H.-Vasin, G.-Ninković, N. (eds.) (2020). The Habsburg Statewide and the regions in the Southern Danube basin (16th–20th centuries). Wien: New Academic Press: 25‒44.