ИЗБОР НАСЛЕДНИКА ПАТРИЈАРХА АРСЕНИЈА III ЦРНОЈЕВИЋА
Главни садржај чланка
Сажетак
Смрт патријарха Арсенија III Црнојевића актуелизовала је питање избора његовог
наследника и решавање канонских односа унутар Пећке патријаршије. Иако је
патријарх покушао да оба проблема реши за живота, све је у будућности остало на
његовим наследницима. У раду се анализира шта је у том циљу радио патријарх за
живота, односно шта су радили српски епископи после његове смрти, са акцентом на
припреми првог Крушедолског сабора 1708. Пратећи оснивање Крушедолске
архиепископије указује се на њено јединство са Пећком патријаршијом, чији је
аутономни део била до укидања Патријаршије 1766. године.
Downloads
Metrics
Детаљи чланка
Референце
Васин, Г. –Нинковић, Н. (2022). Историја Карловачке митрополије. Нови Сад: Прометеј-РТВ.
Веселиновић, Р. (1949). Арсеније III Црнојевић у историји и књижевности. Београд: САНУ.
Веселиновић, Р. (1957). Смрт патријарха Арсенија III Црнојевића у Бечу, ренос тела и сахрана у манастиру Крушедолу 1706. године. Зборник матице српске за друштвене науке, 16, 75‒80.
Витковић, Г. (1873). Споменици из будимског и пештанског архива. I. Београд: Државна штампарија.
Гавриловић, С. (2003). Извори о Србима у Угарској с краја XVII и почетком XVIII века. 3. Београд: САНУ.
Гавриловић, С. (2003). Извори о Србима у Угарској с краја XVII и почетком XVIII века. 3. Београд: САНУ
Гавриловић, С. (2006). Исаија Ђаковић, архимандрит гргетешки, епископ јенопољски и митрополит крушедолски. Зборник Матице српске за историју, 74, 7‒35.
Грујић, Р. (1906). Како се поступало са српским молбама на двору ћесара австијског последње године живота патријарха Арсенија III.
Чарнојевића. Нови Сад: Матица српска.
Грујић, Р. (1929). Проблеми историје Карловачке митрополије 1. Постанак Крушедолске митрополије. Гласник Историјског друштва у Новом Саду, 2, 53‒65.
Грујић, Р. (2008). Духовни живот код Срба после Велике сеобе. У: Зоран Колунџија (уред.) (2008) Војводина, II. Нови Сад: Прометеј, 367‒430.
Микавица, Д. –Лемајић, Н. –Васин, Г. & Нинковић, Н. (2016). Срби у Хабзбуршкој монархији од 1526. до 1918. 1. Нови Сад: Прометеј-РТВ-
Филозофски факултет.
Нинковић, Н. (2020). Питање аутокефалности Карловачке митрополије током 18. века. У: Пузовић, В. ‒Таталовић, В. (уред.) (2020). Осам векова аутокефалије Српске православне цркве. I. Београд: Православни богосолвски факултет – Свети архијерејски синод СПЦ: 203‒214.
Радонић, Ј. (1909). Прилози за историју Срба у Угарској у XVI, XVII и XVIII веку. 1. Нови Сад: Матица српска.
Точанац, И. (2008). Српски народно-црквени сабори (1718‒1735). Београд: Историјски институт.
Шулетић, Н. (2021). Именовања пећких патријараха (1691‒1766). Зборник Матице српске за историју, 104, 51‒71.
*
Ninković, N. (2020). The Rise of a New Center on the Periphery of the Empire through the Influence of the Archbishops of Karlovci 1690–1790. In: Heppner, H.-Vasin, G.-Ninković, N. (eds.) (2020). The Habsburg Statewide and the regions in the Southern Danube basin (16th–20th centuries). Wien: New Academic Press: 25‒44.