ПРЕДСТАВЕ ЗАГРОБНОГ ЖИВОТА У ПРИПОВЕЦИ НА ОНАЈ СВЕТ БОРИСАВА СТАНКОВИЋА У КОНТЕКСТУ АПОКРИФНЕ ЛИТЕРАТУРЕ
Главни садржај чланка
Сажетак
У раду се разматра апокрифно порекло представа о загробном животу у приповеци На онај свет Борисава Станковића. Поред наглашених фолклорних елемената у описима обредне и обичајне праксе везане за погребни церемонијал, који су иначе карактеристични за Станковићеву прозу, у овој приповеци уочава се велики број мотива из старозаветних и новозаветних апокрифа с темом путовања на онај свет и загробног живота: анђео водич (пратилац) на „онај свет“, подела „оног света“ на рај и пакао, учешће добрих и злих духова у људском животу, итд. Управо посредством тих мотива, који суштински указују на универзални страх од смрти, осећање властите грешности и жељу да се дознају тајне загробног живота, постиже се померање фокуса с колективног на индивидуални план. На тај начин скреће се пажња на суочавање јунака са сопственом смртношћу, чак и ако се оно догађа у контексту суочавања са смрћу Другога, због чега ти јунаци престају да буду само припадници традиционалне заједнице која ритуално жали за покојником и почињу да се доимају као индивидуе које освешћивањем сопствене смртности и грешности потврђују своју личну егзистенцију.
Downloads
Детаљи чланка
Референце
Анђелковић, М. (2019). Плач и жалост у апокрифу Ход Богородице по мукама. Наслеђе, 43, 291301.
Богдановић, Д. (1980). Историја старе српске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.
Bugarčić, K. (2007). Motiv smrti u pripovetkama Borisava Stankovića. Polja, LII/443, 102110.
Elijade, M. (2004). Sveto i profano. Beograd: Alnari Tabernakl.
Зечевић, С. (2007). Култ мртвих код Срба. Београд: Службени гласник.
Житије Светог Василија Новог. Преузето 20. маја 2025. са http://svetosavlje.org
Jagić, V. (1953). Članci iz „Književnika“: Historija književnosti naroda hrvatskoga i srpskoga. Zagreb: Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti.
Јовановић, Б. (2019). Српска књига мртвих. Београд: Дерета.
Јовановић, Т. (1997). Мотив стварања у апокрифима (Према српским преписима). У: Ређеп, Ј. (уред.) Научни састанак слависта у Вукове дане, 26/1 (Српска књижевност и Свето писмо), 113121.
Јовановић, Т. (прир.) (2005а). Aпокрифи старозаветни. Београд: ПросветаСрпска књижевна задруга.
Јовановић, Т. (прир.) (2005б). Aпокрифи новозавети. Београд: ПросветаСрпска књижевна задруга.
Jung, K. G. (2015). Arhetipovi i kolektivno nesvesno. Beograd: Narodna knjiga Miba Books.
Marjanić, S. (2004). Južnoslavenske folklorne koncepcije drugotvorenja duše i zoopsihonavigacije/zoometempsihoze. Kodovi slovenskih kultura, 9, 208248.
Милошевић, Ђорђевић, Н. (1971). Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције. Београд: Филолошки факултет.
Moren, E. (1981). Čovek i smrt. Beograd: BIGZ.
Новаковић, С. (1895). Живот Св. Василија Новог. Споменик СКА, XXIX, 33113.
Петканова-Тотева, Д. (1978). Апокрифна литература и фолклор. София: Издателство наука и изкуство.
Пешикан Љуштановић, Љ. (2009). Усмено у писаном. Београд: Београдска књига.
Половина, Н. (2010). Топос путовања у српским биографијама XIII века (Доментијан и Теодосије). Нови Сад: Академска књига.
Раденковић, Љ. (1997). Представе о ђаволу у веровањима и фолклору балканских Словена. Зборник Матице српске за славистику, 53, 1538.
Радојчић, С. (2002). Текстови и фреске. Горњи Милановац: Лио.
Самарџија, С. (2018). Реч у времену (Усмено стваралаштво и епохе српске књижевности). Београд: Српска књижевна задруга.
Станковић, Б. (1980). Печал. Београд: Просвета.
Тихомиров, Е. (1998). Приказ појединачног суда митарства. У: Србуљ, Ј. (уред.) Господ није створио смрт. Београд: Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског.
Чајкановић, В. (2023). Стара српска религија и митологија. Београд: Укронија.