PRAVOPIS I JEZIČKA STRUKTURA POGREBNIH STIHOVA U ZBIRCI MORENA JANA MIČATEKA

Abstract

U evangeličkoj sredini pogrebne pesme su postale neizostavnii deo opraštanja od pokojnika, posebno krajem 18. i u 19. veku. Kisački učitelj Jan Mičatek zabeležio je 42, pretežno autorske valedikcije, napisane na biblijskom češkom i savremenom slovačkom jeziku. One su objedinjene u rukopisnoj zbirci Morena Čili odobierky pri príležitostách pohrebních V cirkvách ev. dla A. vyz. v úžitku V národe Slovenskom. Z vätša póvodne spísal a skladal Ján Mičátek slovenský národní učitel na Kisáči V Srbskej Vojvodine Roku Pána 1862. (Morena Ili oproštajne reči u pogrebnim prilikama U crkvama evangeličkimprema Augzburskoj veroispovesti u upotrebi U narodu Slovačkom. Većinom izvorno napisao i sastavio Jan MIčatek slovački narodni učitelj u Kisaču U Srpskoj Vojvodini Leta Gospodnjeg 1862). Prigodne pesme nastale u prošlosti danas se ne vrednuju na osnovu njihovog književnog kvaliteta, umetničkog nivoa ili popularnosti. Sa stanovišta današnjih čitalaca, koji su pre svega književnici, lingvisti i istoričari, u prvi plan izbijaju sadržajno-značenjski kriterijumi. Kao dragoceni istorijski izvor, ove pogrebne pesme predstavljaju sastavni deo savremenog recepcijskog horizonta i imaju prvenstveno književno-istorijsku, ali i etnografsku vrednost. U ovom radu akcenat je stavljen prevashodno na činjenice koje će nam omogućiti reinterpretaciju istorijskih podataka vezanih za jezik dela. Primarni cilj našeg rada bio je da saznamo u kojoj meri se biblijski češki i savremeni slovački prepliću u analiziranim pogrebnim stihovima. Istraživanje je bilo usmereno na izdvajanje i analizu najreprezentativnijih jezičkih pojava karakterističnih za crkvene spise slovačke inteligencije u Vojvodini u drugoj polovini 19. veka.
U vreme svog nastanka valedikcije su predstavljale čestu i omiljenu konzumaciju aktuelne umetničke reči. Ovi tekstovi su upotpunili tradicionalni crkveni obred dajući sahrani emotivniji i pompezniji karakter. Tome je, nesumnjivo, doprineo i jezik kojim su pisane pogrebne pesme. Pravopis i jezička struktura pogrebnih stihova Jana Mičateka kreću se između biblijskog češkog jezika i kodifikovanog oblika slovačkog jezika iz 1843. i njegove modifikovane verzije iz 1852. U ovom rukopisu slovački elementi se pojavljuju pored čeških i njihova učestalost je relativno uravnotežena, iako karakteristične jezičke pojave za češki jezik još uvek nisu dosledno zamenjene slovačkim elementima. Sa lingvističke tačke gledišta, zbirka pogrebnih pesama Morena predstavlja kombinaciju tradicionalnih čeških i savremenih slovačkih elemenata, koji svedoče o obrazovanju i erudiciji onovremenog slovačkog pregaoca, kakav je bio Jan Mičatek. Zahvaljujući svojoj neumornoj aktivnosti na polju nacionalnog buđenja i kulturno-prosvetiteljskoj delatnosti, Jan Mičatek se smatra jednom od centralnih ličnosti kulturnog i prosvetnog života vojvođanskih Slovaka u drugoj polovini 19. veka.

U ovom istraživanju samo smo se dotakli jezičkih pojava na koje nailazimo u Mičatekovoj zbirci pogrebnih pesama Morena. Pretpostavljamo da bi se slična jezička situacija pojavila i u drugim crkvenim spisima pripadnika slovačke vojvođanske inteligencije u drugoj polovini 19. veka, što otvara nove mogućnosti i potrebu za temeljnijim lingvističkim istraživanjima.