ODSUTNE MAJKE I AVETINJSKI DVOJNICI U TRINAESTOJ PRIČI DAJANE SETERFILD

Главни садржај чланка

Viktorija Krombholc
Bojana Vujin

Сажетак

Neoviktorijanska književnost rekontekstualizuje popularne viktorijanske stilske elemente i preispituje mesto fikcionalnog i istorijskog viktorijanskog doba unutar šireg konteksta današnje kulture. Savremene neoviktorijanske priče često koriste gotske motive, jer njihova uznemirujuća priroda pokazuje današnje ambivalentne stavove prema viktorijancima i njihovom kulturnom nasleđu. Ovaj članak analizira Trinaestu priču (2006), prvi roman savremene britanske spisateljice Dajane Seterfild. Roman se ovde tretira kao primer neoviktorijanske gotske književnosti, pri čemu se posebna pažnja poklanja motivima dvojnika i bezmajčinstva, kako bi se ispitale ideje identiteta, porekla i pripadnosti koje prožimaju tekst na tematskom i narativnom nivou. Naglasak se stavlja i na intertekstualnost u romanu, s obzirom na to da Trinaesta priča ulazi u svrsishodan dijalog sa najznačajnijim viktorijanskim gotskim tekstovima, pre svega romanima Orkanski visovi Emili Bronte (1847) i Džejn Ejr Šarlot Bronte (1847). Bogata intertekstualna struktura Trinaeste priče pokazuje da ovaj roman funkcioniše pre svega kao priča o pričama, te i na taj način preispituje kulturno, istorijsko i književno nasleđe viktorijanske ere.

Downloads

Download data is not yet available.

Metrics

Metrics Loading ...

Детаљи чланка

Како цитирати
Krombholc, V. ., & Vujin, B. . (2024). ODSUTNE MAJKE I AVETINJSKI DVOJNICI U TRINAESTOJ PRIČI DAJANE SETERFILD. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 49(1), 191–202. https://doi.org/10.19090/gff.v49i1.2528
Bрој часописа
Секција
Англистика
Биографије аутора

Viktorija Krombholc

Filozofski fakultet,
Univerzitet u Novom Sadu

Bojana Vujin

Filozofski fakultet,
Univerzitet u Novom Sadu

Референце

Andeweg, A.–Zlosnik, S. (2013). Gothic Kinship. Manchester and New York: Manchester University Press. DOI: https://doi.org/10.7228/manchester/9780719088605.001.0001

Cox, J. (2019). Neo-Victorianism and Sensation Fiction. Cham: Palgrave Macmillan. DOI: https://doi.org/10.1007/978-3-030-29290-4

Davies, H. (2015). Neo-Victorian Freakery: The Cultural Afterlife of the Victorian Freak Show. Basingstoke: Palgrave Macmillan. DOI: https://doi.org/10.1057/9781137402561

Gruss, S. (2014). Spectres of the Past: Reading the Phantom of Family Trauma in Neo-Victorian Fiction. In: Boehm-Schnitker, N.–Gruss, S. (eds.) (2014). Neo-Victorian Literature and Culture: Immersions and Revisitations. New York and London: Routledge. 123–136.

Heilmann, A.–Llewellyn, M. (2010). Neo-Victorianism: The Victorians in the Twenty-First Century, 1999–2009. Basingstoke: Palgrave Macmillan. DOI: https://doi.org/10.1057/9780230281691

Joyce, S. (2007). The Victorians in the Rearview Mirror. Athens: Ohio University Press.

Mitchell, K. (2010). History and Cultural Memory in Neo-Victorian Fiction. Basingstoke: Palgrave Macmillan. DOI: https://doi.org/10.26530/OAPEN_392750

Pyrhönen, H. (2010). Bluebeard Gothic: Jane Eyre and its Progeny. Toronto: University of Toronto Press. DOI: https://doi.org/10.3138/9781442686748

Setterfield, D. (2006). The Thirteenth Tale. New York: Atria Books.

Whitehead, A. (2004). Trauma Fiction. Edinburgh: Edinburgh University Press.

Most read articles by the same author(s)